Интервју: др Маријан Јанковић, волонтер ГОЦК Градишка љекар у Дому здравља Градишка, специјалиста радиологије
Главни судија на 29. републичком такмичењу екипа подмлатка и омладине из пружања прве помоћи, које је одржано 30. маја у Палама, био је доктор Маријан Јанковић, волонтер Градске организације Црвеног крста Градишка и љекар у локалном дому здравља, специјалиста радиологије. Дугогодишњи је волонтер Црвеног крста и активан у области рада са младима као инструктор прве помоћи, те предавач у Црвеном крсту кандидатима за полагање возачког испита из прве помоћи.
У интервју за лист “Хуманост”, др Јанковић говорио је о значају говорио је о самом такмичењу, сарадњи са судијама и екипама, као и о важности познавања и правилног указивања прве помоћи.
Хуманост: Колико сте задовољни одржаним републичким такмичењем из прве помоћи и какав је Ваш утисак данас, мјесец дана након такмичења?
др Маријан Јанковић: Било ми је велико задовољство бити главни судија на 29. републичком такмичењу из пружања прве помоћи уз реалистички приказ повреда, стања и обољења. Већ дуги низ година имам одличну сарадњу са ГОЦК Градишка, кроз бројне волонтерске активности и учешћа у бројним такмичењима прве помоћи, почев од градских и регионалних, па до републичких и државних. Овогодишње такмичење у Палама ће ми остати као једна лепа успомена, али и ново животно искуство.
Хуманост: Каква је била сарадња са судијама и инструкторима, да ли је било пуно приговора, жалби, незадовољства?
др Маријан Јанковић: Сарадња са свим актерима та кмичења је била на високом нивоу, само такмичење је протекло без иједне жалбе што ме чини изузетно срећним. Похвалио бих све судије, маркиранте и шминкере, немам апсолутно ниједну замерку на њихов рад. Свакако, екипе увек улазе на полигоне са одређеним такмичарским набојем, са жељом за победом или што бољим пласманом, што је и нормално. Али неких озбиљнијих приговора или исказаног незадовољства нисмо имали.
Хуманост: Како посматрате такмичења из прве помоћи у глобалу – да ли је важно такмичити се зарад тога да се покаже најбољи или првенствено учење и правилна примјена прве помоћи и тимски рад? Како гледате на све то?
др Маријан Јанковић: Као лекар са вишегодишњим искуством рада у Служби хитне медицинске помоћи, користим сваку прилику да укажем на значај правовремено указане прве помоћи, што подразумева и адекватно збрињавање унесрећених до доласка екипе хитне помоћи. Већ 12 година учествујем у разним обукама, али и такмичењима прве помоћи и мој основни мотив је едукација што већег броја младих људи, имајући у виду да сам кроз свој посао много пута долазио у ситуацију да на терену затекнем унесрећене особе без адекватно пружене прве помоћи. Сматрам да је тако нешто генерално поражавајуће и да као друштво морамо уложити више напора како би се са таквим ситуацијама што мање у будућности сретали. Свакако, млади који учествују требају да имају такмичарски дух и жељу за победом, да кроз тимски рад стичу нова искуства, али најважније после свега је да оду са једним лепим утиском са самих такмичења и са жељом да и у будућности буду део сличних активности.
Хуманост: Колико сте задовољни знањем младих у екипама прве помоћи генерално, почев од Градишке до републичког нивоа? Шта им недостаје?
др Маријан Јанковић: Мислим да је младе у данашње време све теже заинтересовати за овакве видове активности, тако да је сваки учесник такмичења, већ од нижих нивоа, за мене један велики победник. На градским/општинским такмичењима се неретко и срећемо са екипама које нису адекватно припремљене за само такмичење, и у таквим ситуацијама судије би на крају такмичења требале да дају смернице за нека будућа такмичења. Најбитније је да се одржи вољни моменат код тих младих људи, који никако не би требали са такмичења да оду са великим разочарањем или било каквим критикама. Енергија треба да буде позитивна, треба мотивисати младе и дати им до знања да адекватан рад може у будућности довести и до бољих резултата. У каснијим фазама такмичења, млади показују велико знање, изузетну спремност и сналажљивост за реаговање у кризним ситуацијама, што је за сваку похвалу.
Хуманост: Шта бисте посебно похвалили код организатора такмичења, чиме сте највише задовољни, а чиме најмање?
др Маријан Јанковић: Свака организација оваквих и сличних активности захтева много рада и труда. У то сам се уверио и сам пошто сам у Пале дошао дан раније и провео један радни дан са људима из Црвеног крста задуженим за организацију такмичења. Из свог угла, био сам задужен за оцењивачке листе које сам спремао неколико дана раније, као и за планирање полигона. Увид у оцењивачке листе због регуларности није имао нико осим мене до самог дана такмичења и изласка екипа на полигоне. То је захтевало доста времена које сам одвојио за штампање и редање листа у фасцикле за сваког судију појединачно. Такође, било је потребно наћи и адекватне локације за све полигоне, којих је овом приликом било седам. Морам признати да сам на крају тог радног дана који је био дан пре самог такмичења био изузетно уморан, али и да су многи људи око мене све време били у покрету. Бројне су ствари о којима је требало водити рачуна пре и током самог такмичења. Пар ситних проблема са којима смо се сусретали, тимски у ходу је све брзо решавано, тако да на крају могу само да похвалим све људе који су учествовали у организацији и да обећам да ћу се радо и убудуће одазивати на слична дешавања уколико ми обавезе то дозволе.
