Здравствено просвјећивање у области програма здрав стве не дјелатности већ годинама представља један од најважнијих сегмената рада Црвеног крста Републике Српске, а управо кроз ангажман младих волонтера у општинским и градским орга низацијама, ова област добија свој пуни значај на терену.
Волонтери из неколико посебно активних организација Црвеног крста у овој области рада, са којима смо разговарали, у претходном периоду активно су реализовали едукације, радионице и предавања, те смо на основу њиховог искуства жељели да сагледамо како здравствено просвјећивање заиста изгледа у пракси – међу младима, у учионицама и у свако дневном животу заједнице.
Волонтер и републички инструктор Исхак Смајловић из Општинске организације Црвеног крста Котор Варош у разговору за лист “Хуманост” говори о здравственом просвјећивању као о одговорној и значајној активности, која омогућава директан контакт са младима. Кроз предавања и радионице, како истиче, волонтери имају прилику да младима приближе теме о којима се често недовољно говори или се не обрађују на прави начин.
“Управо зато се у раду користе презентације, квизови и интерактивни приступи, како би садржај био што ближи младима и лакше прихватљив. Посебан акценат ставља се на теме као што су ХИВ/АИДС и туберкулоза, али и на све друге сегменте здравственог просвјећивања који доприносе развоју свијести и осјећају прихваћености међу младима”, каже Исхак.
За њега, овај рад је имао и лични значај – проширио је његово разумијевање здравља као јединства физичког и психичког благостања.
Слична искуства долазе и из Градске организације Црвеног крста Градишка, гдје волонтер и сертификовани републички инструктор здравственог просвјећивања Јанко Ћулум ову област види као једну од најсвеобухватнијих области рада.
“Кроз едукације у основним и средњим школама, посебно на тему репродуктивног здравља, млади добијају прилику да стекну знања која су им често неопходна, али не и довољно доступна”, каже Јанко.
Он наглашава да ова област обухвата и прву помоћ, као и добровољно давалаштво крви, што је чини једним од најхуманијих облика дјеловања.
“Истовремено, волонтеризам утиче и на саме волонтере доприноси њиховом менталном и физичком здрављу и јача осјећај солидарности у заједници”, додаје Јанко.
У Градској организацији Црвеног крста Добој, волонтер Маја Хаџиавдић посебно истиче значај отвореног разговора о здрављу.
“У садашње вријеме када су многе теме и даље обавијене предрасудама, здравствено просвјећивање постаје алат за њихово разбијање. Кроз прилагођен приступ различитим узрастима – од креативних метода рада са дјецом до дискусија и презентација са младима – волонтери успијевају да створе сигуран простор за учење и размјену искустава”, сматра Хаџиавдић.
Према њеним ријечима, посебну вриједност има вршњачка едукација, јер млади најлакше прихватају савјете од својих вршњака, што омогућава искрен разговор о стварним про блемима.
За Мају, овај рад није само едукација других, већ и континуирани лични развој и одговорност према заједници.
И у Општинској организацији Црвеног крста Пале здравствено просвјећивање заузима важно мјесто. Волонтер и републички инструктор здравственог просвјећивања Ања Крсмановић наглашава да је превенција кључни елемент бриге о заједници, те да је управо рад са младима најдјелотворнији у периоду када се формирају животни ставови.
“Комбинација интерактивних игара, дебата и примјера из свакодневног живота показала се као најефикаснији начин преношења знања. Као посебно актуелне теме издвајају се болести зависности, полно преносиве болести, али и развој здравих животних навика, које су основ дугорочног очувања здравља”, каже Крсмановићева.
Оно што повезује све ове приче јесте јасна порука – здравствено просвјећивање није само едукација, већ процес изградње свјесније и одговорније заједнице. Кроз свој рад, волонтери Црвеног крста Републике Српске не само да преносе знање, већ граде повјерење, подстичу емпатију и охрабрују младе да преузму бригу о сопственом здрављу.
Управо у томе лежи његова највећа вриједност – у малим, али значајним промјенама које временом граде здравије и хуманије друштво.
Текст је објављен у 137. броју листа „Хуманост“
