Јубилеј 150 година постојања и рада Црвеног крста Србије представља важан симбол дуге традиције хуманости, солидарности и организованог одговора на бројне изазове кроз историју. Овај значајан датум прилика је да се сагледају постигнути резултати, али и нагласи улога Црвеног крста у савременом друштву.
Тим поводом, за 137. број листа “Хуманост” имали смо ту част да разговарамо са др Драганом Радовановићем, предсједником Црвеног крста Србије.
Хуманост: Управо је обиљежен јубилеј – 150 година постојања и рада Црвеног крста Србије. Колико сте задовољни самим обиљежавањем, подршком институција власти и доприносом цијеле структуре организације у реализацији овог јубилеја?
Др Драган Радовановић: Већ сама чињеница да трајемо и спроводимо своје активности пуних век и по чини да се осећам веома поносно. На том путу дугом 150 година било је великих изазова и ми смо их успешно превазилазили. Обележити такав јубилеј је привилегија. Међутим, наша свечаност уприличена у Народном позоришту, као и састанци који су уследили, а наравно и дружење са представницима Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумесеца и нама драгим колегама из других националних друштава, као и колегама из огранака Црвеног крста у Србији, привилегију чини још већом. Подршка која је дошла од стране институција Републике Србије учинила је да целокупан јубилеј добије величанствен карактер, морам да кажем, достојан наше хуманитарне организације. Подсетићу, Српско друштво Црвеног крста било је формирано као једно од првих 15 друштава Црвеног крста у свету. Институције Републике Србије препознале су значај Црвеног крста Србије и пружиле велику подршку.
Хуманост: С обзиром на Ваш дугогодишњи ангажман на мјесту предсједника Црвеног крста Србије, како бисте оцијенили најзначајнија достигнућа и развој организације током Вашег мандата?
Др Драган Радовановић: Оно што бих истакао је да смо се током мог мандата увек придржавали Основних принципа Покрета и да смо без оклевања и изузетка испуњавали наш хуманитарни мандат. Подсетио бих и да је пре тачно 20 година Црвени крст Србије повратио статус националног друштва, признат је у Покрету као правни наследник Југословенског Црвеног крста што говори о нашем угледу у породици хуманитараца. Током свих година оснаживали смо нашу мрежу и умножавали активности. Нисмо заборавили никога и нисмо окретали главу ни од кога. Свима којима је то било потребно излазили смо у сусрет и пружали помоћ. Током пандемије Ковида 19 нисмо посустајали. Дакле, ни глобални изазови нису нас поколебали. Наши су волонтери помагали старијима да имају све што је потребно, водили су их на вакцинацију кад им је била потребна пратња, организовали смо кол-центар који је радио у времену кад су сви били збуњени и уплашени, наши су запослени и волонтери давали савете и психосоцијалну подршку, делили смо хигијенска средства како би грађани били обезбеђени и сигурни.
Године 2014. имали смо велику хуманитарну кризу, велике поплаве које су ангажовале наше волонтере у целој Србији. Дали смо велики допринос: евакуација, дистрибуција прехрамбених и хигијенских артикала. Није изостала ни едукација становништва како се понашати у условима природних несрећа. Издвајам и мигрантску кризу где смо показали спремност да се носимо и са глобалним проблемима који захтевају хуманитарни одговор.
Хуманост: Које активности и пројекте у оквиру Црвеног крста Србије сматрате најзначајнијим у посљедњих неколико година, а који би могли бити примјери добре праксе и за Црвени крст Републике Српске?
Др Драган Радовановић: Волео бих да истакнем да смо током пандемије пружали подршку старијим волонтерима који су путем нових, дигиталних технологија ступали у контакт са својим вршњацима и помагали им информацијама, као и умрежавањем са младима који су могли да им у условима локдауна донесу намирнице. Ово је било од велике помоћи старијим суграђанима. Могућности које су ускраћене њима а које млади волонтери могу лако да обаве чине да ланац хуманости добије прави значај и сјај. У годинама које су уследиле након првих таласа Ковида, покренули смо кампању Живот у твојим рукама где смо на јавним часовима и у својим огранцима обучавали људе како да помогну у случају наглог срчаног застоја, што применом техника кардио-пулмоналне реанимације што коришћењем аутоматског спољашњег дефибрилатора. Ово је акција коју настављамо у времену које долази. Циљ је да аутоматски спољашњи дефибрилатори буду постављени на прометним јавним местима, а да што већи број суграђана буде обучен за њихову примену, ради коначног исхода смањења смртности услед наглог срчаног застоја у ванболничким условима.
Хуманост: Како оцјењујете тренутни ниво сарадње између Црвеног крста Србије и Црвеног крста Републике Српске, посебно кроз прилику успостављања сарадње са Црвеним крстом Војводине?
Др Драган Радовановић: Црвени крст Републике Српске доживљавамо као братску организацију. Меморандум о сарадњи само озваничава оно што нас спаја, не само историјски. Ми смо комшије територијално, а сарадници на сваки други начин, увек присутни да помогнемо једни другима. То је потврдило време, као и заједничке активности.
Хуманост: Колико сте задовољни функционисањем цјелокупне структуре организација у саставу Црвеног крста Србије, посебно у погледу дјеловања покрајинских организација (Војводина, Косово и Метохија прим.аут.)?
Др Драган Радовановић: Веома сам задовољан, то је предуслов за добро функционисање. У саставу Црвеног крста Србије делују Црвени крст Војводине, Црвени крст Косова и Метохије и 183 организације Црвеног крста у градовима и општинама. С обзиром на велику мрежу локалних огранака значај покрајинских организација је у толико већи, ради координације рада организација Црвеног крста на њиховој територији у сарадњи са седиштом националног друштва. Добро позната чињеница је да Црвени крст Косова и Метохије се последњих година суочава са великим изазовима и потешкоћама у свом раду. Упркос томе са великим успехом остварује свој хуманитарни мандат, а у томе му велику подршку поред седишта пружају и сви наши органци. Веома значајна је подршка кроз посету и највише делегације Црвеног крста Републике Српске који су прошле године посетили Црвени крст Косова и Метохије и на лицу места могли да се увере у сложеност услова али и изузетне резултате рада наших организација.
Посебно желим да истакнем и сарадњу и добро разумевање са највишим челницима Међународног комитета Црвеног крста и Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца по питању пружања подршке у функционисању наших организација на Косову и Метохији. Резултат ове добре сарадње је и посета председнице Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца, госпође Кејт Форбс, Црвеном крсту Србије у септембру 2024. године. Том приликом председница Међународне федерације могла је да упозна волонтере, запослене и чланове органа Црвеног крста Србије, да се упозна са активностима наших огранака, а путем видео линка и да поразговара са колегама и волонтерима са Косова и Метохије и делегатом Међународне федерације који је боравио у посети нашој покрајинског организацији, који су је упознали са активностима и сложености у раду.
Хуманост: Колико је важан развој младих и волонтера за будућност Црвеног крста Србије, и на који начин би се могла јачати размјена искустава и знања између младих волонтера Црвеног крста Србије и Црвеног крста Републике Српске?
Др Драган Радовановић: Млади волонтери су најбројнији међу волонтерима Црвеног крста Србије. Они су база целе групе волонтера. Њихов напредак је уско везан са напретком целог националног друштва, зато је и њихова едукација у свим програмима основ за даљи рад и нова постигнућа. А размена искустава са волонтерима других националних друштава може много да допринесе, посебно размена искустава националних друштава која се често суочавају са истим или сличним изазовима. Увек имамо шта да научимо, показало се да је вршњачка едукација добар начин усвајања нових знања. Млади имају свој језик, своје начине комуникације, тако да на размени знања у оквиру вршњачких група волонтера треба посебно радити. То је један од приоритета Црвеног крста Србије и начин да се наше активности унапреде.
Хуманост: Какви су Ваши планови за наредни период, на чему ће Црвени крст Србије наставити да ради и кроз које области видите додатно унапређење организације?
Др Драган Радовановић: Желимо да кроз наставак транспарентног рада регрутујемо што већи број волонтера, стекнемо нове донаторе и очувамо поверење заједнице како би могли помоћи свима који су устању потребе, јер волим да кажем да је Црвени крст народ и народ је Црвени крст. Наш задатак је да мотивишемо оне са угледом, знањем и могућностима да нам се прикључе и да заједно помогнемо онима којима је помоћ неопходна. Желимо да задржимо статус какав имамо у оквиру Покрета где смо препознати као угледан и поуздан партнер у спровођењу хуманитарне мисије и поштовању Основних принципа покрета. План нам је да наставимо где смо стали и да наредни јубилеј дочекамо још јачи и бројнији. Зато ћемо у наредном периоду да наставимо са трансформацијом Црвеног крста Србије у модерну организацију спремну да да адекватан одговор на све изазове. План нам је да посебну пажњу посветимо рањивим групама и да промовишемо инклузију, још веће количине помоћи дистрибуирамо најугроженијима, да наставимо са организованом едукацијом становништва из области здравствено-превентивних активности, да ојачамо капацитете за одговор на здравствене ризике као и ризике од елементарних непогода и катастрофа, да ојачамо своје ресурсе у погледу добровољног давања крви како би обезбедили здравственом систему у сваком тренутку довољне резерве крви и њених деривата. Настављамо са реализацијом програма Народних кухиња, са дистрибуцијом породичних пакета хране и хигијене и са подршком деце из угрожених средина. Наравно, са великим жаром настављамо да јачамо културу хуманости кроз промоцију хуманитарних вредности које заступа Покрет.
Интервју је објављен у штампаном издању 137. броја листа „Хуманост“
