У духу скоријег потписивања споразума о сарадњи између Црвеног крста Републике Српске и Завода за трансфузијску медицину Републике Српске о питањима у области добровољног давалаштва крви разговарали смо са примаријусом др Горданом Гузијан, помоћником директора за медицинска питања у Заводу за трансфузијску медицину Републике Српске.
Докторица Гузијан говорила је о тренутном стању у области добровољног давалаштва крви, а поводом обиљежавања Свјетског дана добровољних давалаца крви, као и резултатима реализованих акција, посебно оних кроз сарадњу са структуром Црвеног крста Републике Српске.
ХУМАНОСТ: Какво је тренутно стање када је у питању добровољно давалаштво крви у Републици Српској?
Др Гузијан: ЈЗУ Завод за трансфузијску медицину Републике Српске покрива потребе за трансфузиолошким лијечењем становништва Републике Српске. Организован је кроз рад 10 трансфузиолошких јединица, које се налазе у Бањој Луци, Приједору, Градишци, Добоју, Бијељини, Зворнику, Фочи, Касиндолу, Требињу и Невесињу. Оснивањем ЈЗУ Завода за трансфузијску медицину Републике Српске, од 01.01.2009. године, све трансфузиолошке јединице се организационо налазе у саставу Завода и на тај начин смо добили национално координисану службу за трансфузијску медицину у Републици Српској. То нам омогућава да крв прикупљамо на цијелом подручју Републике Српске, а потребне количине компоненти крви можемо да пошаљемо тамо гдје је најпотребније, тако да постојећим резервама крви много боље управљамо и оне се рационалније користе. На тај начин се постиже национална самодовољност у обезбијеђивању крви и компоненти крви. Размјена крви између служби Завода је знатно смањила несташице крви у појединим периодима године, нарочито љети. Након оснивања Завода, настојимо да успоставимо што бољу сарадњу са даваоцима, да се организују акције давања крви на цијелом подручју Републике Српске, да даваоци дођу у најближе службе за трансфузију крви и да дарују крв гдје им је најлакше. То је дало добре резултате и сваке године се прикупи већи број доза крви.
ХУМАНОСТ: Да ли сте задовољни бројем прикупљених доза на свим акцијама које се организују у сарадњи са организационим јединицама Завода?
Др Гузијан: Од оснивања ЈЗУ Завода за трансфузијску медицину Републике Српске, сваке године имамо повећање броја давалаца крви и броја прикупљених доза крви. У току 2024. године прикупљено око 41.000 доза крви, што је највише прикупљених доза крви од постојања Завода. Такође, повећао се број добровољних давалаца крви (око 70%) у току године, што је добар проценат, у односу на намјенске, породичне даваоце, јер је повећање броја добровољних давалаца крви услов да имамо довољне резерве крви за пацијенте. Када је ријеч о акцијама, неопходно је навести да су укупно организоване 483 акције на нивоу Завода у току 2024. године, а од тога на терену 144 акције, у сарадњи са организацијама Црвеног крста и активима добровољних давалаца крви. Велика пажња се посвећује раду са омладином, организују се предавања у средњим школама и на факултетима, тако да имамо доста нових, младих људи који учествују у акцијама. Такође, повећава се и број жена које дарују крв. Акције на терену су све бројније и учешће узимају и млади људи, који нису раније давали крв. Лично, мислим да можемо бити задовољни и поносни на постигнуте резултате.
ХУМАНОСТ: Какви су планови Завода у овој години и шта је обиљежило рад током 2024. године?
Др Гузијан: Основни задатак ЈЗУ Завода за трансфузијску медицину Републике Српске је да обезбиједи довољне количине крви и компоненти крви за лијечење пацијената у Републици Српској. План је свакако да наставимо тренд даљег позитивног развоја Завода. А посебно бих истакла да се планира отварање HLA лабораторије. Под високим покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, 28.12.2023. године, одржано је, четрнаесто по реду, донаторско вече „С љубављу храбрим срцима“. ЈЗУ Завод за трансфузијску медицину Републике Српске, исказао је потребу за успостављањем Регистра добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе Републике Српске, односно, оснивање Лабораторије за ХЛА типизацију ткива при ЈЗУ Заводу за трансфузијску
медицину Републике Српске. Оснивањем Лабораторије при Заводу, те успостављањем Регистра добровољних давалаца матичних ћелија, грађанима Републике Српске који су обољели од болести које угрожавају живот као што су леукемија, апластична анемија, имуне дефицијенције, урођени поремећаји метаболизма и друге, биће омогућено да се претраживањем базe Завода и свјетског регистра пронађу несродни даваоци који би били подударни са примаоцем. Овом приликом желим да се захвалим свим људима добре воље који су помогли у реализацији овог пројекта.
ХУМАНОСТ: Како оцјењујете досадашњу сарадњу са Црвеним крстом Републике Српске ?
Др Гузијан: Црвени крст Републике Српске је важан партнер у раду ЈЗУ Завода за трансфузијску медицину Републике Српске. Заједно радимо на промоцији добровољног давалаштва, на терену ООЦК/ГОЦК улажу велике напоре да се становништво упозна са значајем добровољног давања крви, истиче се важност да резерве крви буду стабилне, да пацијенти не чекају на крв у хитним ситуацијама, него да компоненте крви чекају на пацијенте. Такође, много се ради и на медијској промоцији, на изради промотивног материјала, додјељују се знакови признања вишеструким добровољним даваоцима крви, организују се едукативна предавања, семинари и радионице и друго. Све установе имају и друге изазове у свом послу, наравно да се увијек може и боље и више, али резултати које смо остварили у претходним годинама указују да је сарадња наших установа добра и да постоји тенденција унапређења исте, што се потврђује споразумом о сарадњи између ЈЗУ Завода за трансфузијску медицину Републике Српске и Црвеног крста Републике Српске.
Биографија:
Проф. др Гордана Гузијан доктор медицинских наука, специјалиста трансфузиологије, примаријус, дугогодишњи је стручњак у области трансфузијске медицине. Медицински факултет завршила је 1988. године у Бањој Луци, а специјалистички испит из трансфузиологије положила је 1997. године у Београду. Од 2000. до 2008. године обављала је функцију начелника Завода за трансфузију крви КЦ Бања Лука, а од 2009. до 2024. године била је директор ЈЗУ Завода за трансфузијску медицину Републике Српске. Активно је учествовала у креирању законских и стратешких докумената из области трансфузијске медицине у РС, као и у оснивању и развоју Завода као самосталне здравствене установе. Маги стрирала је 2014. године, а докторску дисертацију одбранила је 2019. године на Медицинском факултету Универзитета у Бањој Луци, гдје је од 2019. године у звању доцента и шеф Катедре за трансфузијску медицину. Добитница је Повеље Коморе доктора медицине РС (2010) и носилац је бројних радова представљених на домаћим и међународним конгресима.
*Интервју је објављен у 134. броју листа „Хуманост“.
