Од љубави према такмичењу до поносног волонтера, најкраће је што може описати моју причу у Црвеном крсту. Почела сам као маркирант, а затим постала и члан екипе прве помоћи са којом сам прошла разна такмичења и квизове, скоро увијек као побједник.
Данас сам у области која ме највише испуњава – дифузији, гдје ширим знање о покрету и његовом значају. Кроз све ове године, стекла сам сјајна пријатељства, успомене и знање, али највећи дар који ми је волонтеризам додијелио јесте најбоља другарица са којом одрастам у Црвеном крсту и свијету хуманости.
Поред свих акција, обука и игара неке од најљепших успомена памтићу и са наших кампова. Волонтирање ме је научило много о одговорности, солидарности и љубави према другима. Свака нова активност ме мотивише да наставим да се развијам и помјерам своје границе у духу мисије Црвеног крста и сваког његовог принципа.
Пише: Теодора Барац, волонтер ГОЦК Бања Лука (Објављено у 133. броју листа „Хуманост“)
