Ја сам Дајана Борјановић, имам 16 година, волонтер сам Градске организације Црвеног крста Градишка већ дуже од годину дана. Моја волонтерска прича се заснива на огромној жељи за хуманим дјелима и помагању онима којима је то потребно.Та жеља развила се још од дјетињства и чекала сам средњу школу да је реализујем. Kада сам кренула у средњу школу, учланила сам се у ГОЦK Градишка.
Тог дана су ме дочекали ведри, насмијани радници те организације и пружили ми предивну добродошлицу. Имала сам предиван разговор са њима и тиме су ме још више инспирисали да остварујем своје снове и циљеве. Већ тада сам осјећала да ће они бити моја друга породица, породица љубави и подршке. Била сам пресрећна што сам урадила један велики корак ка својим сновима који су до тада били само машта. Убрзо су кренуле и разне активности ове организације гдје сам упознавала нове људе, нове пријатеље за цијели живот.
Проводећи вријеме у просторијама Црвеног крста са осталим члановима, ја испуњавам своју душу љубављу, емпатијом и срећом. Такође, поред разних активности, научила сам и основе прве помоћи, због чега сам највише и постала члан. Способност да пружим помоћ било коме и у било које вријеме ме заиста чини испуњенијом и поносном на свој рад и труд који је уложен у то. Ништа од овог не бих постигла без подршке пријатеља, по родице, као и самих запослених у Црвеном крсту.
Ове године сам била у шест најактивнијих волонтера и добила сам захвалницу од Црвеног крста Републике Српске и награду од ГО Црвеног крста Градишка, што ме је још више мотивисало да се наставим трудити и залагати за оно што волим. Једноставно када видите све осмијехе дјеце, одраслих, болесних или људи на улици који су захвални за ваш рад, вама више ништа није потребно за срећу. „Понекад, своју волонтерску причу и не знам некоме да испричам…“ Од свих ових активности, као најдража у сјећању ми је остала посјета вртићу и узајамна љубав коју су нам дјеца пружила тај дан.
Била сам учесник и разних мањих кампова, а надам се да ћу то постизати сваке наредне године све више. Понекад, своју волонтерску причу и не знам некоме да испричам, не постоје ријечи којима бих могла описати ту дозу емоција и среће коју ова улога буди у мени. Свако добро дјело храни нашу душу и чини је већом. Надам се да ћу бити још активнија у овој орга низацији, да ћу научити још много тога од старијих пријатеља, али исто тако да ћу своје знање пренијети на моје млађе пријатеље који су постали или који желе да постану чланови Црвеног крста.
Овим путем желим да кажем свима да прате своје снове, да чине добра дјела, да помажу свима којима могу, јер наше мало некоме значи много тога. Добро се добрим враћа.
Пише: Дајана Борјановић, волонтер ГОЦК Градишка (Објављено у 133. броју листа „Хуманост“)
