Настојећи да промовишемо успјешну и дуготрајну сарадњу са Институтом за јавно здравство Републике Српске, те желећи да информишемо читалачку публику о значају подизања свијести и борби против туберкулозе, у 133. броју листа „Хуманост“ доносимо интервју са докторицом Бранком Суботић Радивојац, љекаром у Служби за епидемиологију Института за јавно здравство Републике Српске.
ХУМАНОСТ: Можете ли нашим читаоцима појаснити шта је то туберкулоза?
Др Суботић Радивојац: Туберкулоза представља хронично заразно обољење изазвано бактеријом Mycobacterium tuberculosis. Најчешће погађа плућа, али може захватити и друге дијелове тијела попут бубрега, костију, лимфних чворова или мозга. Симптоми плућне туберкулозе укључују сух кашаљ који траје дуже од три недјеље, продуктиван кашаљ често праћен крвавим испљувком, болове у грудима, ноћно презнојавање, грозницу, смањен апетит, умор и губитак на тежини. Туберкулоза се преноси капљичним путем када особа која је заражена кашље, кише или говори. Тада се бактерије ослобађају у ваздух у облику ситних капљица, које могу бити удисане од стране људи у непосредној близини. Пренос се најлакше остварује у затвореним просторима, где је лоша вентилација и гдје људи бораве у близини заражених особа дуже вријеме. У највећем ризику су особе које имају близак и дуготрајан контакт са зараженом особом, као што су чланови истог домаћинства или колеге на радном мјесту. Међутим, туберкулоза се не преноси преко повријеђене коже или дјељењем предмета, попут посуђа или гардеробе.
ХУМАНОСТ: Које су најризичније групе људи које могу обољети од туберкулозе?
Др Суботић Радивојац: Постоји неколико ризичних група код којих се туберкулоза јавља са већом учесталошћу. Неки од главних фактора ризика укључују: лица са ослабљеним имунолошким системом (ХИВ позитивни и лица са другим имунодефицијенцијама укључујући пацијенте који узимају имуносупресивне лијекове или особе које су подвргнуте трансплантацији ткива и органа), особе које живе у лошим животним условима ( претрпани или нехигијенски услови живота), избјеглице, мигранти, пушачи, особе са хроничним плућним болестима, старије особе, дјеца, лица која конзумирају алкохол и дроге.
ХУМАНОСТ: Како да се заштитимо од туберкулозе?
Др Суботић Радивојац: Заштита од туберкулозе се може постићи примјеном неколико превентивних мјера, прије свега ту је BCG вакцина која се у нашој земљи даје непосредно послије рођења, а која штити од најтежих облика туберкулозе као што су милијарна туберкулоза и туберкулозни менингитис. Рано препознавање, тестирање и адекватно лијечење обољелих, представља најважнију мјеру заштите јер се на тај начин спријечава даље ширење ове болести међу осјетљивим категоријама. Нарочито треба обратити пажњу да се пацијент придржава прецизних упустава везаних за узимање терапије јер се на тај начин спријечава стварање сојева отпорних на постојеће антитуберкулозне лијекове. Мјере личне и колективне хигијене одржавати на високом нивоу, што укључује ношење заштитне маске, редовно прање руку и избјегавање блиског контакта са другим особама, нарочито у затвореним просторијама. Не заборавити на здрав начин живота и јачање имунолошког система што укључује правилну исхрану, физичку активност и избјегавање пушења и прекомјерног конзумирања алкохола. Радити на побољшању животних услова, осигурати да су простори у којима боравите добро прозрачени, избјегавати претрпане просторе, јавни превоз или затворени простор са слабом вентилацијом.
ХУМАНОСТ: Колико је било заражених особа у 2024. години од туберкулозе у Републици Српској?
Др Суботић Радивојац: Институту за јавно здравство Републике Српске је пријављено 110 случајева туберкулозе за 2024. годину са стопом инциденције од 9,87%. Поредећи са претходном годином када је пријављено 129 новооткривених случајева туберкулозе са стопом инциденце од 11,52%, уочава се благи пад инциденције али свакако треба узети у обзир могућност недовољног пријављивања заразних болести у Републици Српској, укључујући све нивое здравствене заштите. Посматрајући тренд кретања туберкулозе у десетогодишњем периоду, уочава се пад броја пријављених случајева.
ХУМАНОСТ: Како се лијечи туберкулоза и колико траје опоравак?
Др Суботић Радивојац: Лијечење туберкулозе обухвата комбинацију антибиотика, а опоравак зависи од тога како се болест третира и у којој фази је откривена. Туберкулоза се обично лијечи комбинацијом неколико антибиотика који делују против различитих сојева бактерије Mycobacterium tuberculosis према ДОТС програму (подразумијева стандардизовану, краткотрајну, комбиновану и надзирану терапију). Третман туберкулозе обично траје од 6 до 9 месеци. Стандардни режим лијечења укључује иницијалну фазу, која траје два мјесеца и спроводи се у болничким условима – обично се користи комбинација 4 антибиотика а у другој фази лијечења која траје 4 мјесеца, послије почетне фазе, наставља се лијечење са само 2 антибиотика. Важно је да пацијенти не прекидају лијечење прије времена, чак и ако се осјећају боље, јер прекидање терапије може довести до развоја отпорности на лијекове.
ХУМАНОСТ: Које су активности Института за јавно здравство Републике Српске у борби против туберкулозе?
Др Суботић Радивојац: У циљу борбе против туберкулозе, ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске осим што активно прати епидемиолошку ситуацију везану за туберкулозу и извјештава међународне организације, сваке године обиљежава Свјетски дан борбе против туберкулозе, 24. март као и Недјељу борбе против туберкулозе. Уз сарадњу Министарства здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, Фонда здравственог осигурања Републике Српске и кроз рад здравствених установа, покушавамо се приближити циљу који је Свјетска здравствена организација поставила кроз ,,Стратегију окончајмо туберкулозу“, а односи се на смањење броја умрлих од туберкулозе за 95% те стопе инциденције за 90% до 2035. године. Овако амбициозне циљеве помутила је пандемија COVID-19 али и задала задатак да у овакву борбу осим здравствених радника, требају да се укључе и заједнице у којој обољели живе, цивилно друштво, приватни сектор и међународни партнери, јер само посвећен и дуготрајан рад може довести до остваривања жељених резултата.
ХУМАНОСТ: Како цијените нашу улогу и напоре у области здравственог просвјећивања?
Др Суботић Радивојац: Црвени крст је име које у сваком човјеку често буди једино позитивно осјећање у тешким временим у којима смо се неријетко налазили. У периоду када се хуманост веже искључиво за здравствене раднике, а којих је сваким даном све мање, неизмјерно цијенимо ваше посвећене напоре да сваком човјеку у потреби пружите ослонац, нарочито у случају болести за које се и даље веже одређена стигма. Здравствено просвећивање, поред свих осталих мјера, представља једну од кључних карика која ће оснажити нашу борбу за здравију популацију, а која нам остаје као обавеза да је дијелимо као равноправни партнери
*Интервју је објављен у 133. броју листа „Хуманост“, који је доступан у општинским и градским организацијама Црвеног крста Републике Српске.
