Пише: Слободанка Савић, члан редакције листа „Хуманост“
Према Закону о волонтирању (Службени гласник Републике Српске 89/13) волонтирање је организована добровољна активност, пружање услуге или обављање активности у циљу опште, заједничке добробити или добробити другог лица без исплате новчане накнаде и потраживања друге имовинске користи. То је активност од општег интереса за Републику Српску којом се доприноси побољшању квалитета живота, активном укључивању грађана у друштвене процесе и развоју хуманијег и равноправнијег демократског друштва.
Волонтирање је важно и неизбјежно у сваком друштву, а Црвени крст је организација која га промовише, подстиче и организује и истовремено међу младима шири идеју хуманизма и солидарности.
Како би било да приликом санирања посљедица временских непогода и других несрећа нема волонтера? Шта би се десило да нема добровољаца када некоме затреба крв?
Волонтери су ти који ће притрчати да допру до лица у невољи у забаченим мјестима, дистрибуирају помоћ, помогну у збрињавању повређених, у рашчишћавању рушевина или учествују у превентивним активностима да би смањили посљедице неке надолазеће несреће.
Рад Црвеног крста реализују његови професионалци и волонтери. Како ова организација не постоји без професионалаца, тако не постоји ни без волонтера. Овим одмах постаје јасно колико су важна она лица која добровољно и без накнаде раде послове и спроводе активности за добро других. Она нису важна само Црвеном крсту, него, прије свега, друштву у цјелини.
Њима је сатисфакција када виде да су некоме олакшали недаће, ублажили проблеме, помогли у тешким тренуцима. То су људи који ништа не очекују, већ се радују када другима врате осмијех на лице.
Црвени крст у Зворнику ради од 1992. године. Од тада до данас мијењали су адресу, секретаре и предсједнике, али су дјелатности, као и циљ остали исти – помоћи онима којима је помоћ потребна, спроводити традиционалне активности, ширити знање о међународном покрету међу младима кроз едукације, такмичења и дружења …
Током свих тих година, као и данас, рад Црвеног крста је допирао до људи, а сам Покрет је препознат међу ученицима и омладинцима, док су активности реализоване заједно са волонтерима. Њихов допринос раду ове хуманитарне организације је немјерљив, тачније, без волонтера се не може замислити. Одувијек су дио покрета Црвеног крста.
Најчешће све креће током школских дана, када наставници анимирају ученике да своје знање о међународном покрету Црвеног крста покажу на такмичењима. Током припрема сазнају још више о раду и значају који ова организација има, па неки од њих постају и дио волонтерске породице. Њима се понекад прикључују и њихови другови и пријатељи.
Они дају свој допринос у свим акцијама које спроводи Црвени крст, а непроцјењива је и њихова улога током пандемије вируса корона када су суграђанима до врата доносили намирнице или лијекове или достављали помоћ Црвеног крста.
Заузврат не траже ништа, задовољство им причињава то што знају да су помогли. Зато свако друштво и систем треба да препозна улогу волонтера и да својим чињењем дјелује тако да се тај број повећава и да та породица постаје све бројнија, јер свака се мука и сваки проблем може лакше превазићи када имате помоћ од добровољаца којима не треба позив да би вам је пружили. Они виде да сте у невољи и појављују се.
Док се данас често чује флоскула „вријеме је новац“, волонтери су они који своје вријеме одвајају за друге радећи нешто за шта неће бити плаћени. Они су хумани, они се одричу и труде за и због других и зато тим великим људима, најбољим међу нама, велико хвала. А највредније је што је међу волонтерима највише младих људи који те узвишене особине, када им се рано усаде, носе у себи током цијелог живота и увијек и свугдје помажу.
И тако се тај круг затвара – Црвени крст подстиче и организује волонтере, док они дају немјерљив допринос овој организацији у реализацији њених хуманих циљева. Црвени крст даје импулс младим људима да у себи подстакну или усаде ту хуману црту – волонтеризам, а они заузврат помажу друштву у цјелини.
Црвени крст Републике Српске у свом календару празника има и 5. децембар- Међународни дан волонтера. Његовим обиљежавањем промовише се волонтеризам, указује на његов значај и одаје захвалност волонтерима за пружену помоћ, изражену племенитост, хуманост, доброту и љубав према човјеку.
И на крају, ријечи младих волонтера, брата и сестре Огњена и Анђеле Павловић, најбоље говоре како се успоставља спона између Црвеног крста и волонтера, како се постаје волонтер и ко су они ствари.
„Као волонтер Црвеног крста већ седам година, имала сам прилику да растем уз ову организацију, од првих корака у секцији основне школе до готово свих активности које данас подржавам. Када неко спомене реч „волонтер“, прва асоцијација је помоћ другима. Међутим, волонтирање доноси и непроцјењиве користи нама самима. Кроз рад у Црвеном крсту развила сам вјештине које су корисне и у свакодневном животу – од пружања прве помоћи и тимског рада, до емпатије и комуникације. Позивам све да будемо ту једни за друге јер заједно чинимо нашу заједницу јачом и бољом“ – ријечи су Анђеле.
„Када сам био у основној школи, одлучио сам се укључити у рад Црвеног крста кроз секцију прве помоћи. Био сам инспирисан старијим волонтерима који су својим знањем и искуством показивали колико је важно помагати другима. Почео сам учествовати и на разним радионицама и такмичењима гдје смо учили основе прве помоћи и генерално како реаговати у хитним ситуацијама. Кроз године волонтирања сестра и ја имали смо прилику учествовати и на многобројним камповима Црвеног крста и показним вјежбама. Ова волонтерска искуства су ме научила не само вјештинама прве помоћи, већ и хуманим вриједностима и принципима организације Црвеног крста. Као млађи волонтер, надам се да ћу инспирисати и друге да се укључе у сличне активности и наставе ову племениту традицију и подрже вриједни рад Црвеног крста“ – рекао је Огњен.
