Црвени крст Републике Српске у сриједу, 13. маја 2026. годионе у Добоју је организовао округли сто под насловом „Улога Црвеног крста Републике Српске у изградњи квалитетнијег живота за старија лица у Републици Српској“. Скуп је окупио представнике Владе Републике Српске, руководство и стручну службу Црвеног крста Републике Српске, те представнике градских организација из Бијељине, Прњавора, Добоја и Зворника, као и општинских организација из Шамца, Вукосавља и Источног Новог Сарајева.
Република Српска, попут цијелог региона, суочава се са убрзаним старењем становништва. Процјене указују да данас свака пета особа у Републици Српској има више од шездесет година, а тај удио стабилно расте. Истовремено, исељавање млађих генерација, слабљење традиционалних породичних мрежа подршке и неравномјеран развој јавних услуга стварају растући јаз између потреба старијих лица и система који би требало да на те потребе одговори.
Управо с циљем да се те потребе именују, добре праксе размијене, а кораци напријед дефинишу, Црвени крст Републике Српске иницирао је данашњи скуп. Први панел посвећен је потребама, изазовима и празнинама у систему подршке старијим лицима. Представници локалних организација подијелили су конкретна искуства која осликавају широк спектар ситуација — од особа са тешким здравственим стањем без икакве породичне подршке, до економски стабилних појединаца чија дјеца живе у иностранству, а чији је примарни проблем усамљеност и изолација.
Посебно је указано на изазове у урбаним срединама, гдје су комшијски односи значајно слабији него у руралним подручјима. Истакнути су случајеви у којима је Црвени крст приликом посјета вишеспратним зградама наилазио на непокретне особе до којих нико редовно не долази. У руралним срединама доминира другачији скуп изазова: недоступност здравствених установа, велике удаљености корисника, а у неким случајевима и одсуство основних личних докумената.
Идентификован је и хроничан проблем одсуства јединственог система евидентирања угрожених старијих лица. Информације о потребама тренутно се прикупљају неформално — кроз мреже чланова и волонтера у мјесним заједницама и путем центара за социјални рад — углавном у папирном формату. Социјална карта, предвиђена законом, у пракси не функционише као оперативан алат.
Друга тематска цјелина посвећена је конкретним услугама које Црвени крст и партнерске организације пружају старијим лицима у својим срединама, с посебним освртом на помоћ у кући, кућне посјете, психосоцијалну и волонтерску подршку. Размјена искустава показала је да услуге кућне његе функционишу у значајном броју средина, уз уочљиве разлике у покривености, стандардима и моделима финансирања.
Посебно је истакнута вриједност програма „Активно и здраво старење“ — не само као простора дружења и превенције, него и као извора волонтера треће животне доби који помажу особама у тежем стању. Препозната је и значајна улога младих волонтера, укључујући ученике средњих школа који исказују спремност на дружење и посјете старијим суграђанима.
Представљен је и иновативан модел Градске организације Бијељина „Позив на помоћ“ – систем у којем грађани двапут седмично пријављују потребе, а волонтерска мрежа их реализује по јасном распореду. Овај модел препознат је као добра пракса вриједна примјене у другим срединама. Учесници су истовремено указали на правне нејасноће у раду организација Црвеног крста: постојећи прописи не дефинишу јасно статус Црвеног крста у области кућне његе, што у неким срединама доводи до тога да центри за социјални рад нису у могућности да финансијски подрже услуге Црвеног крста, иако за то имају средства и вољу.
Трећи панел отворио је теме које се у јавној расправи рјеђе помињу, а које суштински одређују квалитет живота старијих лица: занемаривање и злостављање, дигитална искљученост, учешће старијих у одлучивању и спремност за ванредне ситуације.
Учесници су потврдили да старија лица активно доприносе планирању активности Црвеног крста тамо гдје функционишу програми активног старења, те да такво учешће доноси вриједне резултате и за саме организације и за кориснике. Истакнути су и примјери структурисане сарадње са удружењима пензионера и локалним управама у заједничком планирању мјера подршке. Посебна пажња посвећена је дигиталној укључености. Иако у добром дијелу руралних подручја и физичка инфраструктура представља препреку, у урбаним срединама постоје успјешни примјери едукације старијих лица о употреби дигиталних алата — кроз партнерства са наставницима информатике и волонтере Црвеног крста. Истакнуто је и да су старија лица међу најактивнијим пратиоцима Црвеног крста на друштвеним мрежама.
У радној сесији учесници су размотрили и усвојили закључке који обавезују Црвени крст Републике Српске да у наредном периоду припреми и усвоји нормативни оквир за рад са старијим лицима са јединственим стандардима и процедурама обавезујућим за цијелу структуру, успостави јединствен систем евидентирања угрожених старијих лица, дефинише минималан пакет услуга у заједници и осигура смјернице за његову примјену, те формализује волонтерске тимове за рад са старијим лицима уз одговарајући програм обуке.
Усвојени закључци такође обавезују Црвени крст Републике Српске да покрене иницијативу према Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске ради јасног правног одређења статуса Црвеног крста у области кућне његе, те да упути формалан апел Влади Републике Српске за успостављање системске буџетске подршке програмима помоћи старијим лицима, по узору на постојеће механизме у Федерацији Босне и Херцеговине.
Округли сто у Добоју потврдио је да постоји и знање и воља за конкретним дјеловањем. Представници из свих дијелова Републике Српске донијели су на једно мјесто искуства, примјере и приједлоге. Усвојени закључци јасан су путоказ за системску промјену у корист старијих лица у нашој заједници, а Црвени крст Републике Српске потврђује своју опредијељеност да преузете обавезе реализује у најкраћем могућем року.
