Пише: Ана-Емилија Крунић, студент психологије на Филозофском факултету Пале, УИС
Они који помажу другима и иду тамо одакле други бјеже, радници, волонтери и спасиоци у кризним ситуацијама су управо хероји нашег друштва, зато је важно да буду психолошки снажни и стабилни. У таквим ситуацијама, овај посао подразумијева суочавање са патњом, неизвјесношћу и интензивним стресом, те је битно да ментално здравље буде једнако важно као и физичка припрема.
Волонтери и професионално особље Црвеног крста у таквим тренуцима често су први који излазе на терен извлаче повријеђене из рушевина након земљотреса, помажу евакуацији становништва током поплава, пружају психолошку, прву помоћ и брину о угроженима. Њихова свакодневица укључује сусрет са трауматским призорима, бригом за унесрећене и доношењем брзих одлука у условима високе напетости, што додатно наглашава важност очувања њиховог менталног здравља.
Као студентица психологије, сматрам важним истакнути да психолошка отпорност и емоционална стабилност , нису само пожељне особине, оне су нужне особине које представљају предуслов за квалитетан рад и сналажење у одређеним ситуацијама. Кроз психологију психолошке отпорности провлаче се три значајне компоненте које помажу функционалности појединаца у тежим условима, а то су контрола, посвећеност и лични изазов. Контрола као вјеровање да можемо утицати на исход догађаја, посвећеност која даје осјећај смисла у ономе што радимо, те доживљавање изазова као прилике за раст, а не као пријетње.
Управо оне представљају основу психичке издржљивости, помажући појединцу да функционише мирно, прибрано и фокусирано чак и када стрес достигне свој врхунац.
Психолошка отпорност јесте дјелимично урођена, познавајући да се неки људи природно лакше носе са стресом, али истовремено је свако од нас може развити и ојачати кроз свакодневну праксу. Кључ је у томе да се стрес препозна и да се на њега реагује на здрав начин, тиме се већ отвара пут ка очувању менталне стабилности. Психолошке едукације и тренинзи могу бити од велике користи, јер кроз њих се усвајају технике смиривања, одржавања фокуса на битним задацима и регулације емоција у тренуцима великог притиска. Ум и тијело најбоље раде у равнотежи, због чега су квалитетан сан, правилна исхрана и здраве навике једнако важни као и професионална припремљеност. Када су ови темељи изграђени, већ је урађен велики дио посла.
У Црвеном крсту, осјећај тимске повезаности посебно треба бити изражен, да волонтери и професионалци знају да се могу ослонити једни на друге, дијелити терет емоционално тешких ситуација и заједнички доносити одлуке. Таква подршка значајно смањује ризик од сагоријевања, секундарне трауматизације и емоционалне исцрпљености која се може јавити након вишесатног или вишедневног рада на терену.
Брига о менталном здрављу припадника Црвеног крста значи бригу о њиховој дугорочној способности да одговоре на потребе заједнице јер без снажних и стабилних појединаца, ниједна хуманитарна мисија не може бити успјешно остварена. Онај ко помаже другима, често најмање брине о себи. Зато је одговорност организација, установа и заједница да ментално здравље професионалаца и волонтера не посматрају као споредно питање, већ као основу њихове хуманости и професионалне издржљивости.
Текст објављен у 136. броју листа „Хуманост“
