Пише: Миљан Рашевић, главни и одговорни уредник листа „Хуманост“
Говорити о листу „Хуманост“ значи говорити о историји, идентитету и колективном памћењу Црвеног крста Републике Српске; говорити о сваком човјеку који је у најтежим временима пружио руку, о сваком волонтеру који је у тренуцима неизвјесности изабрао хуманост, и о свакој причи која је захтијевала да буде забиљежена и сачувана.
Када се осврнемо на протекле три деценије, постаје јасно да лист “Хуманост” није само медијско гласило – он је хроника времена, огледало најизазовнијих година и свједочанство истрајности једне хуманитарне организације. Црвени крст Републике Српске основан је 23. јуна 1992. године, у доба у којем је сваком човјеку била потребна сигурност, подршка и организована помоћ. Само неколико мјесеци касније, у новембру 1992. године, настао је и први штампани траг рада Црвеног крста – билтен „Хуманист“.
„Хуманист“ је настао у ратним условима, у времену оскудице и огромних људских страдања. Први бројеви били су стилски скромни, али са много професионалне и новинарске етике, знања и посвећености људи који су пратили рад и активности са терена. То су биле активности које су се спроводиле надљудским организационим напорима како би се пружила помоћ становништву у специфичним, ратом креаираним потребама. Сусрести се са погледом човјека из избјегличке колоне, дати му поред хране и наду да ће преживјети, бити сигуран и да неће остати сам, био је „ход босим стопалима по жару“, како професионалаца, тако и волонтера.
На мјесту гдје других није било и гдје није било изгледа да ће их и бити, активисти Црвеног крста Републике Српске били су ту. Пружили су помоћ, организовали рад Службе тражења, збринули унесрећене и што је најважније, оправдали своју мисију и улогу. И оно што је било осебно специфично у односу на друге активности, билтен “Хуманист” и касније часопис “Хуманост” стизао је до свих читалаца и у све градове без икаквих препрека. Лист је током ратних деведесетих био богат текстовима, интервјуима, репортажама, извјештајима, информацијама о стању у магацинима, те другим садржајима важним за такве услове и времена.
Писало се о миграцијама, служби тражења, раздвојеним породицама, тешкоћама на терену, али и о истрајности, доброчинству и људима који су, упркос свему, налазили начин да помогну. Био је то запис једног времена које је, ма колико тешко било, показало снагу идеје Црвеног крста. Из тог билтена развила се „Хуманост“, лист који је временом постао стандард и симбол трајности нашег хуманитарног рада. Током 33 године постојања излазио је без прекида, четири пута годишње, прилагођавајући свој обим, тираж и структуру потребама терена и могућностима штампе. Данас се штампа у 1.500 примјерака и дистрибуише путем координационих одбора ка свим општинским и градским организацијама Црвеног крста Републике Српске.
Посебно мјесто у историји „Хуманости“ имају уредници који су кроз различите периоде обликовали њен идентитет. Ране бројеве билтена „Хуманист“ стварали су уредници Мирјана Гаћановић и Александра Влаисављевић, постављајући темеље уређивачке концепције у најтежим околностима. У сљедећем кораку развоја значајну улогу имао је и Слободан Наградић, који је листу дао нову динамику и структуру. Ратни и послијератни период обиљежио је рад Недељка Милијевића, човјека чији су текстови и уређивачка сигурност обликовали лист током процеса обнове и стабилизације организације. Редакцију листа успјешно је почетком 21. вијека водила и Јагода Прња, сјајно сарађујући са структуром и улажући максималне напоре у одрживост и јачање листа.
Двадесетогодишња „ера Владимира Крчковског“
Једно име остаје дубоко урезано као стуб континуитета и посвећености – професор Владимир Крчковски (1947-2025). Пуних двадесет година водио је редакцију листа „Хуманост“ са изузетном професионалношћу, новинарском оштрином и личном преданошћу која се ријетко среће. Радио је с љубављу, неуморно и посвећено, често у касним вечерњим и ноћним сатима, како би сваки број био спреман на вријеме и како би теренска стварност Црвеног крста добила свој заслужени простор. Упркос бројним активностима по којима га памти његов Приједор, никада није занемарио „Хуманост“. Напротив – у њу је уградио најбоље што је имао. Један од највреднијих и најпожртвованијих волонтера Црвеног крста Републике Српске, оставио је насљеђе које ће дуго остати мјерило професионализма и људскости. Слава му.
Од 2023. године започела је нова фаза развоја „Хуманости“, са јасном тежњом модернизацији, техничком и садржајном осавремењавању, као и досљедној примјени новинарских начела и постулата. Нову редакцију чине професионалци из различитих области – медија, едукативних програма, хуманитарног рада, међународног хуманитарног права, јавних политика и здравства – људи који свакодневно комуницирају са главним уредником, прате рад организације на терену и осигуравају да лист буде актуелан, прегледан, усклађен са вриједностима међународног покрета и отворен према волонтерима и јавности. Циљ овог периода није само унаприједити визуелни и садржајни идентитет листа, већ и учинити га приступачнијим и ближим свима који у њему траже поуздану информацију, анализу, хронику и инспирацију.
Нећемо изоставити и сигурно не заборавити сјајне спољне сараднике који кроз Савјет листа “Хуманост” дају своје идеје и сугестије како би лист “Хуманост” био што актуелнији и савременији. Савјет и редакцију листа током година чинили су волонтери Црвеног крста из реда уважених професора, новинари, радника из области културе и спорта, љекара и инструктора међународног хуманитарног права. Захваљујући њиховом знању, посвећености и жељи да документују сваки важан детаљ, „Хуманост“ је постала више од гласила – она је документ времена, чувар успомена и огледало нашег хуманитарног рада.
Тридесет три године након првог броја, „Хуманост“ остаје најдуговјечнији писани свједок хуманитарног рада у Републици Српској. Свака страница је подсјетник да се истинске вриједности не мијењају: наша мисија, у рату и миру, увијек је иста – олакшати људску патњу, сачувати достојанство и бити тамо гдје је помоћ најпотребнија. Овај јубилеј није само тренутак присјећања, већ и обавеза – да наставимо његовати писану ријеч која подиже, мотивише и обједињује. Лист „Хуманост“ није само документ; он је насљеђе које остављамо генерацијама које долазе.
Текст је објављен у јануарском издању 136. броја листа „Хуманост“.
