Дугогодишњи медицински радник и волонтер Градске организације Црвеног крста Требиње, виши медицински лаборант у пензији Нада Биједић своје пензионерске дане проводи активно учествујући у јавно-друштвеном животу Требиња, како кроз удружење дијабетичара и осталих заинтересованих лица Требиње, тако и кроз волонтирање у Црвеном крсту и учествујући у раду Скупштине града Требиње као одборник.
Каже да је у здравственом сектору провела 43 године као виша медицинска сестра и едукатор за превенцију заразних болести и незаразних хроничних обољења и промоцију здравља.
„Као волонтер Црвеног крста активно учествујем у акцијама мјерења шећера у крви и крвног притиска, савјетовању и разговорима са грађанима о превенцији болести. Посебно ми је важно што идемо у кућне посјете старим лицима – многи од њих су сами, па им, осим мјерења и превентивних прегледа, пру жимо и лијепу ријеч, подршку и осјећај да нису заборављени. Тај људски контакт је често једнако важан као и медицинска помоћ“, започиње своју причу за лист „Хуманост“ Нада Биједић.
Колико су превентивни прегледи важни за очување здравља и колико се грађани Требиња одазивају акцијама које организује ГОЦК Требиње, Нада каже да су овакве активности „темељ здравља“.
„Нажалост, многи грађани их још увијек недовољно користе и јављају се љекару тек када се појави проблем. Зато, на сваком кораку подсјећам да превенција није губљење времена, већ улагање у живот“, каже Нада.
Она истиче да је током свог дугогодишњег животног и радног искуства у здравственом сектору научила много тога, те да то своје искуство данас врло радо и волонтерски дијели са својим суграђанима.
„Моја мотивација је једноставна – осјећај да могу бити корисна, да могу охрабрити или помоћи некоме. Волонтеризам за мене није само дјело, већ начин живота и велико лично испуњење. Волонтеризам је позив срца, а не обавеза. То је начин да покажем да доброта није празна ријеч, већ дјело које мијења људе и свијет око нас. Када волонтирам, дајем оно највриједније што имам – своје вријеме, енергију и саосјећање – како бих олакшала патњу, усамљеност или терет који други носе“, истиче Нада у разговору за „Хуманост“.
Додаје да је волонтеризам њена вјера да и најмањи гест пажње може да врати наду, загрије срце и врати вјеру у људе.
„Кроз волонтирање ја не губим – ја растем. Свака помоћ коју пружим, свака рука коју прихватим и свако лице које обасјам осмијехом оставља неизбрисив траг и у мом животу. Зато позивам све људе добре воље да размисле о волонтеризму. Свако може дати свој допринос – било знањем, временом или једноставно људском пажњом. Данас су најчешћи волонтери школска дјеца. Они дају велики допринос, али њихово волонтирање је често краткотрајно, јер одлазе на школовања, а живот их води другим путем. Због тога нам је потребна нова, трајна снага“, истиче Нада.
Како каже, посебно се позив односи на пензионисане здравствене раднике свих профила који су здравствено способни, да се прикључе добровољном хуманитарном раду.
„Њихово искуство, знање и човјечност су непроцјењиви. Волонтерски рад пензионера био би трајан, стабилан и снажан ослонац за заједницу. Њихова помоћ је данас потребнија него икад – и баш пензионери могу постати срце једног трајног, одрживог волонтерског покрета“, напомиње Биједићева.
Кроз јавне акције беслатног мјерења крвног притиска и нивоа шећера у крви, као и кроз едукативне радионице, предавања и индивидуалне разговоре са појединцима, Нада се труди да људима приближи значај правилне исхране, редовног кретања и превентивних прегледа.
„Људи све више схватају да промјене навика доносе боље здравље, али је пут дуг. Свака мала промјена – мање шећера, више корака дневно, један преглед више – велика је побједа. Увијек истичем да су болести попут туберкулозе изљечиве, али само ако се открију на вријеме. Зато охрабрујем људе да обрате пажњу на симптоме и одмах се јаве љекару. Кроз едукацију и јавне кампање покушавам да уклоним страх и предрасуде, јер рана дијагноза не спашава само један живот, већ чува и здравље цијеле заједнице“, закључује Нада.
Текст објављен у 135. броју листа „Хуманост“
