Пише: Ангелина Дујаковић, новинар и члан редакције листа „Хуманост“
У савременом друштву, медији имају кључну улогу у обликовању јавног мишљења, а у времену када пажња траје колико и један „скрол“, Црвени крст као хуманитарни покрет остаје редовна појава која заврјеђује простор у медијима.
Медији Црвени крст углавном приказују као симбол наде и солидарности, а кадрови волонтера који су у ванредним условима на првим линијама помоћи стварају слику Црвеног крста као неопходне и кључне организације у тренуцима када је људима најтеже. Такође, препознајући важност и остављајући простор акцијама добровољног давања крви подиже се ниво свијести о развоју хуманијег друштва, а свакако да нису занемарљиве ни активности Црвеног крста које су понекад можда невидљиве и то едукација младих, обуке из прве помоћи и друго.
И сама сам се, још као ученица основне школе, прикључила нашој градској организацији Црвеног крста у Дервенти, осјетивши потребу да пратим кораке старијих чланова породице који су показивали хуманост кроз активности Црвеног крста, од донација, даривања крви и других, а које настојим да пратим и данас, у највећој мјери као добровољни давалац капљица које живот значе.
Осим тога, из перспективе новинарке, настојим да будем спона и укажем на хумане црте људи из окружења који такође прате циљеве Црвеног крста. Вјерујем да осим хуманости, уједињеност може да покрене планине и да активности које сијају хуманост имају значај и треба да заузимају медијски простор и самим тим кроји примјер другима, нарочито младим, да се у својим идејама окупљају, посвећују пажњу онима у потреби и заједнички дјелују за добро свих.
У закључку, однос између медија и Црвеног крста динамичан је и неопходан, и такав и треба да остане на добробит грађана – јер само уз објективно информисање, грађани могу да увиде хуману водиљу и рад ове важне организације.
Колумна је објављена у штампаном издању 135. броја листа „Хуманост“
