Волонтер сам Црвеног крста нешто дуже од двије године, а волонтирам зато што се осјећам испуњено док помажем другима. У организацију сам дошао ради припрема за такмичење, али задржала ме је идеја и визија самог Покрета и сви људи који је дијеле заједно са мном.
Црвени крст и сви људи у њему по стали су дио моје свакодневнице и на неки начин су постали моја друга породица, зато што смо били заједно и увијек ћемо бити заједно у оним дивним моментима, али и у оним лошим.
Без обзира на све, битно је да знамо да у ономе што радимо поступамо исправно. Чак и у ситуацијама када нам се мишљења разликују, само се сјетимо једне реченице, а то је „Тutti fratelli Сви смо браћа“ и ријешимо их тако што саслушамо једни друге.
Волио бих да сви људи буду упознати са циљем организације Црвеног крста и његовим активностима, јер би тада овај свијет постао много боље мјесто за све нас.
Пише: Славиша Стојчић, волонтер ГОЦК Бања Лука (Објављено у 134. броју листа „Хуманост“)
