Волонтер сам ООЦК Котор Варош од осмог разреда основне школе и дио сам ове велике хумане породице. Сваким даном све сам сигурнији да сам урадио добар избор. Прикључио сам се јер сам желио помоћи другима, али и стећи нова знања, искуства и пријатељства.
Црвени крст је за мене постао више од органи зације – постао је мјесто гдје сам научио шта значи бити хуман, несебичан и спреман у сваком тренутку пружити руку онима којима је то најпотребније.
Највише волим активности које укључују директан контакт с људима, јер тада заиста осјећам сврху онога што радимо. Било да је у питању дистибуција хуманитарне помоћи, организовање едукативних радионица или прве помоћи на догађајима, сваки задатак носи посебну тежину и значај.
Нема љепшег осјећаја од онога када видите захвалност у очима особе којој сте помогли. Радујем се сваком доласку у Црвени крст, јер знам да ћу тај дан провести са људима који дијеле исте вриједности као ја.
Посебно се сјећам једне акције када смо уочи празника обилазили породице у тешкој материјалној ситуацији. Видјети дјечије осмијехе када су добили скромне пакете слаткиша и основних намирница било је непроцјењиво.
Ти тренуци су ме научили да је срећа често у малим стварима и да оно што је за нас мало, некоме може значити све. Данас с поносом могу рећи да је волонтирање у Црвеном крсту Котор Варош једно од најважнијих искустава у мом животу.
Пише: Никола Новаковић, волонтер ООЦК Котор Варош (Објављено у 133. броју листа „Хуманост“)
