Одувијек сам се питала, да ли је могуће промијенити свијет? Учлањењем у Црвени крст схватила сам да заправо ја могу бити дио породице која се труди учинити ово мјесто бољим за све. Ми, породица хуманости, заједно смо искра наде због које многи људи вјерују да нису сами.
Након прве хуманитарне акције, првог осмијеха и погледа пуног наде, научила сам да, иако је тешко, прелијеп је осјећај, бар мало, колико је то могуће, ублажити некоме патње.
Научила сам да је човјек човјеку најсигурније уточиште. Због тога, из дана у дан, трудим се да други заволе живот и његову доброту. Бринући о другима, дајући другима, највише добијамо ми. То нас чини снажнијим, храбријим и хуманијим за све наредне тренутке.
Зато, постани и ти дио наше породице, помози нам да наша искра наде сјаји што већим сјајем.
Пише: Јелена Ивић, волонтер ГОЦК Бања Лука (Објављено у 133. броју листа „Хуманост“)
