Моја волонтерска прича започела је још у основној школи, када сам се први пут сусрела с активностима Црвеног крста. Тада сам схватила колико је важно помагати другима и колико мали гестови могу значити људима у невољи.
Кроз разне хуманитарне акције, као што су при купљање помоћи за угрожене, едукативне радионице и учешће у здравственим кампањама, стекла сам драгоцјена искуства и развила саосјећање према људима којима је помоћ нај потребнија.
Волонтирање ми је донијело осјећај испуњености и научило ме колико је важно несебично давати. У Црвеном крсту сам упознала многе дивне људе с истим циљем – да свијет учинимо бољим мјестом. Свака акција, било да је ријеч о пружању прве помоћи, раду с дјецом или подршци старијима, носила је са собом посебну вриједност и учинила ме свјеснијом колико заједништво може промијенити ствари на боље.
Помажући другима, схватила сам да волонтирање није само давање, већ и примање – пријатељства, искуства и осјећаја припадности. Наставићу волонтирати и у будућности јер вјерујем да свако од нас може допринијети бољем друштву кроз хуманост, солидарност и љубав према људима.
Пише: Ана Бокур, волонтер Градске организације Црвеног крста Прњавор (Прича је објављена у 133. броју листа „Хуманост“)
