Кад сам први пут обукао прслук Црвеног крста, нисам знао колико ће ми то промијенити живот. Данас, након бројних акција, обилазака, едукација и хуманитарних догађаја, могу слободно рећи – Црвени крст ме обликовао у особу каква желим да будем.
Више пута сам проглашаван за волонтера мјесеца, али за мене је највећа награда кад ми људи приђу и кажу: „Видјели смо те, радиш праву ствар.“ Посебно сам поносан на рекордан број продатих маркица током Недјеље Црвеног крста – јер сваки динар који прикупимо иде онима којима је најпотребније.
Иако сам још увијек средњошколац, осјећам одговорност да будем примјер другима. Волонтирање није само „слободно вријеме“, то је начин живота. У Црвеном крсту сам научио да, бити јак не значи увијек подићи терет – некад то значи понијети нечији осмијех, тугу или тишину, и бити уз њега.
Планирам да останем волонтер докле год могу, јер ако можеш да помогнеш – зашто не би?
Пише: Владан Госпавић, волонтер Градске организације Црвеног крста Бијељина (Објављено у 133. броју листа „Хуманост“)
