„Волонтирање мијења живот“

Kада сам се први пут придружио Црвеном крсту Републике Српске као волонтер, нисам ни слутио колико ће то искуство промијенити мој поглед на свијет. Почео сам са жељом да помогнем другима, али сам врло брзо схватио да волонтирање доноси много више од тога – оно гради карактер, шири видике и пружа осјећај испуњености који се не може ријечима описати.

Волонтирање у Црвеном крсту ми је омогућило да упознам људе свих генерација и различитих животних прича. Сваки хуманитарни пакет који подијелим, свака акција у којој учествујем, сваки осмијех који видим на лицима људи којима помажемо све то ми даје снагу и мотивацију да наставим даље. Научио сам како функционише хуманитарни рад, како организовати акције помоћи и како реаговати у хитним ситуацијама.

Учествовао сам у едукацијама из прве помоћи и заштите животне средине. Све те вјештине нису корисне само у волонтирању – оне су дио мене и свакодневног живота. Најљепши тренутак мог волонтирања био је када смо посјетили једну старију баку која живи сама. Kада смо јој однијели храну и дрва за зиму, сузе радоснице на њеном лицу биле су најбоља потврда колико мало може значити много. Тада сам схватио колико је важно помагати и колико добро можемо учинити ако само издвојимо мало свог времена.

Kроз волонтирање сам стекао пријатеље, научио радити у тиму и постао свјеснији проблема у друштву. Осјећај заједништва који носим из Црвеног крста не може се упоредити ни са чим другим. Постани и ти волонтер! Ако желиш испунити своје вријеме нечим вриједним, научити нове ствари и осјетити колико мало доброте може промијенити нечији живот – придружи се Црвеном крсту!

Волонтирање није само давање – то је и примање, јер сваки тренутак проведен у помагању другима обогаћује и нас саме. Бити волонтер значи бити херој у нечијим очима, чак и ако тога ниси свјестан. Зато, ако си се икада питао како можеш учинити свијет бољим мјестом – одговор је једноставан. Почни од себе, придружи се Црвеном крсту и постани дио нечега већег!

Пише: Андрија Вујић, волонтер ГОЦК Приједор (Објављено у 133. броју листа „Хуманост“)

Подијели овај чланак