Активни сам волонтер Градске организације Црвеног крста у Добоју већ три године. Иако не волонтирам дуго, стекла сам многа искуства која говоре више од времена. Имала сам прилику да уче ствујем у различитим акцијама, укључујући неколико кампова. Током тих година, постала сам део невероватних иницијатива које захтевају снагу и смиреност, посебно када емоције превладају.
Те акције су промениле мене као личност и мој поглед на свет. Пре него што сам постала волонтер, мислила сам да свет иде у погрешном смеру. Међутим, све то су променила искуства са колегама волонтерима. Њихова посвећеност томе да усреће друге чак и у најтежим тренуцима, била је, за мене, велика инспирација. Мотивисала ме да постанем део ове заједнице која се бори за боље сутра.
Захвална сам својој организацији што ми је указала поверење и послала ме на кампове. Успела сам стећи многа нова знања, технике и вештине. Пријатељства са волонтерима из целе БиХ, па чак из неких градова Хрватске су ми доста помогла да се на неки начин ослободим. Научила сам да будем своја, без страха од туђих мишљења. Такве неке ствари ни за шта на свету не бих мењала. Ту сам схватила да смо ми сви заиста једна огромна породица која из дана у дан расте.
Током показне вежбе на кампу схватила сам да смо сви некако повезани. Пре саме вежбе, испланирано је који је задатак чији, али када је заправо све то почело, ништа није било по плану. Сви смо гледали да помогнемо свима, невезано да ли је то наш посао или не. Сви смо имали исти циљ – да помогнемо колико год можемо. На градским волонтерским акцијама често се играм са децом из вртића или проводим време са старијим особама. Занимљиво ми је како се сваки пут пронађе интересантна тема за причу или игру, тако да никад не буде досадно.
Волонтирање ми је донело драгоцена искуства и научило ме важним вредностима, као што су заједништво, емпатија, солидарност и јединство. Вредности које сматрам кључним за наш свакодневни живот. Иако су изазови које сусрећемо велики, сваки корак напред носи награду у облику нових вештина, искустава и, најважније, могућности да доприносимо друштву и чинимо свет бољим местом.
Пише: Маја Хаџиавдић, волонтер ГОЦК Добој (Објављено у 133. броју листа „Хуманост“)
