Мој пут у Црвеном крсту почео је као и код многих, из знатижеље. Први пут сам се придружио без јасног циља, али већ након првих секција схватио сам да сам на правом мјесту. Учити о првој помоћи, хуманости и солидарности било је нешто ново за мене, али је врло брзо постало и нешто што ће ме обликовати као особу.
Такмичења из прве помоћи била су једна од првих великих прекретница на мом волонтерском путу. Уз тимски рад, вјежбање и припреме, не само да сам научио како пружити помоћ у критичним ситуацијама, већ сам и осјетио снагу заједништва и значај тога да увијек будемо спремни да помогнемо. Адреналин на такмичењима, тренуци неизвјесности и на крају задовољство када знамо да смо урадили нешто добро, учинили су да још више заволим овај позив.
Кампови су ми донијели нека од најљепших искустава. Тамо сам упознао људе сличних интересовања, размјењивао знања и градио пријатељства која трају и данас. Сваки камп био је прилика да усавршим вјештине, али и да разумем дубљи значај хуманости – да није довољно само знати пружити прву помоћ, већ и бити ту за људе онда када им је најпотребније.
Након толико времена проведеног у Црвеном крсту, схватио сам да хуманост није само акција, већ начин живота. Сваки тренутак проведен у помагању другима ми је потврдио да, помажући другима, заправо испуњавамо себе.
Пише: Недељко Вуковић, волонтер Општинске организације Црвеног крста Кнежево (Објављено у 133. броју листа „Хуманост“)
