Моја волонтерска прича у Црвеном крсту је започела још од основне школе. Одувијек сам била фасцинирана радом ове организације и жељела сам да доприносим заједници, посебно у тренуцима када је помоћ најпотребнија. Када сам први пут крочила у Црвени крст, дочекали су ме осмијеси других волонтера и запослених, који су ме упутили у све активности које Црвени крст спроводи.
Један од мојих најважнијих задатака био је помагање у организацији донација за људе који су били погођени природним катастрофама. Припремали смо пакете са храном, одјећом и хигијенским средствима. Осјећала сам се испуњено док сам радила са тим људима, јер смо заједно стварали нешто што ће помоћи онима којима је помоћ најпотребнија.
Сваки пакет који смо припремили био је испуњен љубављу и пажњом, а свака донација је значила да нико није сам у тешким тренуцима. Осим тога, учествовала сам и у многобројним едукативним радионицама које је организовао Црвени крст Републике Српске. Учили смо о међународном покрету Црвеног крста, првој помоћи, како реаговати у хитним ситуацијама, о опасностима од мина, те кроз разне активности из области здравственог просвјећивања.
Ове вјештине и знање су ми биле веома корисне и омогућиле су ми да се осјећам корисније и сигурније када је потребно пружити помоћ другоме. Такође, упознала сам много дивних људи који су дијелили моју страст у пружању помоћи другима, а волонтирајући у Црвеном крсту стекла сам осјећај солидарности и заједништва. Видјела сам како једна мала акција може направити велику разлику у животима других људи.
Било је тренутака када сам се суочила са тешким ситуацијама, али уз подршку других волонтера, научила сам како да се носим с тим изазовима. На крају, ово искуство ме је научило колико је важно пружити подршку онима који су у потреби, било да су то људи у кризним ситуацијама или они који се боре са свакодневним изазовима.
Волонтирање у Црвеном крсту није само давање, то је и примање, јер сваки тренутак проведен пружајући помоћ доноси радост и испуњење. Схватила сам да заједно можемо створити бољи свијет и да свака акција, ма колико мала била, има свој значај.
Пише: Маја Ђаковић, волонтер Градске организације Црвеног крста Приједор (Објављено и у 132. броју листа „Хуманост“)
