Волонтер сам Општинске организације Црвеног крста Источна Илиџа и ово предивно искуство траје већ двије године. Током овог периода стекла сам много знања и вјештина, а што је најважније, и много нових пријатеља. Моја прича везана за Црвени крст кренула је сасвим случајно. Чула сам од пријатељица да Црвени крст у Источној Илиџи намјерава формирати нову, младу екипу прве помоћи и обучавати је за предстојећа такмичења.
С обзиром да похађам средњу медицинску школу, сама помисао на прву помоћ била је привлачан позив да се прикључим организацији Црвеног крста. Брзо сам се уклопила у нову средину, упознала нове људе који су ми касније постали блиски пријатељи.
Прва помоћ је веома значајна област коју радимо у Црвеном крсту, првенствено, зато што правилно пруженом првом помоћи спашавамо животе унесрећених, а друго зато што нам се учењем прве помоћи отварају многа врата кроз лични живот и будући избор професије онима који школовање намјеравају наставити на пољу медицине.
Након пар мјесеци стицања обуке и знања у Црвеном крсту Источна Илиџа на ред су дошла и прва такмичења. Испунивши наш циљ, показавши завидно знање и вјештине, те брзину и способност свих чланова екипе да на вријеме и што је најважније, правилно санирамо повреде и пружимо прву помоћ, моја екипа омладине ООЦК Источна Илиџа осваја прво мјесто на регионалном такмичењу регије Сарајево‐Романија и стиже на дугоочекивано републичко такмичење.
Знали смо да нас тамо очекује јака конкуренција, морали смо да се потрудимо да покажемо своје знање и вјештине против најбољих у то вријеме на овом пољу. Нисмо имали среће бити први, освојили смо друго мјесто у категорији омладине, али је зато млађа екипа подмлатка бриљирала и освојила злато у својој конкуренцији.
Моја радост и срећа била је једнако подијељена са њиховом, иако смо се ми омладинци морали задовољити сребрном медаљом. Мислим да је управо у томе посебан осјећај заједништва и разумијевања, какав се може осјетити само у екипама Црвеног крста. Поред прве помоћи, Црвени крст ми је пружио прилику да се едукујем кроз неколико радионица из области здравственог просвјећивања и то ми је донијело ново знање, које ћу искористити за даље школовање и образовање.
Користим ову прилику да све оне, који ово читају, а нису још увијек упознали свијет Црвеног крста, позовем да се прикључе нашој породици хуманости и постану дио једне лијепе и надасве, хумане приче.
Пише: Милица Јовановић, волонтер Општинске организације Црвеног крста Источна Илиџа (Објављено и у 132. броју листа „Хуманост“)
