Волонтер Градске организације Црвеног крста у Добоју сам уназад већ десет година, а прикључила сам се овој хуманој организацији захваљујући учешћу на школским такмичењима кроз рад секције Црвеног крста. Интересовање за активизмом у Црвеном крсту из године у годину бивало је све веће. Све више сам упознавала Црвени крст, како у Републици Српској, тако и у мом граду, Добоју.
У овој организацији сам пронашла себе и због тога сам и даље ту. Иако сам због студија медицине отишла из свог родног града у Фочу, активност у матичној организацији Црвеног крста у Добоју није нестала. Бити волонтер Црвеног крста и пружити помоћ другоме у потреби за мене представља велику част и задовољство. Кроз помагање другима развијамо осјећај захвалности према личном животу, те сматрам да на овај начин све више себе цијеним.
Сатисфакција коју осјећам након пружене помоћи не може се мјерити ријечима. Кроз прву помоћ, која заузима посебно мјесто, с обзиром да сам и инструктор и судија на такмичењима из области пружања прве помоћи, научила сам много тога у Црвеном крсту. Била сам у прилици, да у стварној ситуацији спасим другоме живот, а управо ту вјештину сам научила у Црвеном крсту.
Моје знање из прве помоћи било је од великог значаја, а искуство са такмичења у Црвеном крсту допринијело је да на правилан и правовремен начин пружим другоме прву помоћ и спасим му живот. Пријатељства остварена кроз ангажман у Црвеном крсту, такође, заузимају посебно мјесто у мом срцу. У најљепшем сјећању остају ми дружења послије реализованих хуманитарних акција и доласка са терена.
Била ми је част бити инструктор прве помоћи на кампу Црвеног крста Републике Српске у Ријечанима 2024. године, те сам захвална због указане прилике. Овај напредак у мом волонтерском стажу у Црвеном крсту је био значајан и надам се да ћу имати и другу прилику да на овај начин дам свој допринос раду и реализацији активности Црвеног крста Републике Српске.
Пише: Вања Кулушић, волонтер Градске организације Црвеног крста Добој (Објављено у 132. броју листа „Хуманост“)
