Када сам 2018. године први пут закорачила у просторије организације Црвеног крста моје општине, нисам ни слутила да ће ми одлука да постанем волонтер промијенити видике, али и мене као особу. Првобитно сам учествовала у малим, редовним активностима Црвеног крста, упознајући се са основним принципима и вриједностима покрета Црвеног крста. Истовремено сам радила на себи, побољшавајући своје комуникацијске, презентацијске и вјештине тимског рада.
Често се сусрећемо са предрасудама према волонтирању, ријечима како то није корисно и како ништа не добијамо волонтирајући. Међутим, стварност је потпуно другачија. Поред чињенице да помажемо другима, волонтирање нуди и огромне личне добити. Моје искуство у Црвеном крсту ме је учинило емпатичнијом, амбициознијом и створило ми је нову слику о томе шта хуманост заиста значи.
Волонтирајући имам осјећај да припадам једној великој заједници. Када видим колико утицаја мој мали гест има на некога, пожелим да могу да учиним нешто веће и значајније. Управо из тог разлога сматрам да волонтирање гради несебичне и посвећене људе, јер без обзира на њихово занимање и интересовања – сви су повезани једном истом идејом и дио су исте мисије. Један од најупечатљивијих аспеката мог искуства у Црвеном крсту јесу пријатељства и осјећај припадности нечему већем. У свакодневном животу често наилазимо на покушаје да се формирају заједнице које понекад дјелују површно или изнуђено.
У Црвеном крсту, међутим, пријатељства, сарадње и осјећај припадности истински су и дубоки. Црвени крст ме још увијек обликује као особу. Свака нова активност током волонтирања до приноси мом друштвеном оснаживању и освијешћености. Волонтирање није само пружање помоћи, већ и начин да заједно градимо солидарну и хуману заједницу. Црвени крст је заправо једна велика породица ‐ породица хуманости, која обухвата волонтере, запослене и све оне који са несебичном посвећеношћу раде на унапређењу заједнице. Иако сам већ годинама дио организације Црвеног крста, свака нова активност доноси нове изазове, прилике за учење и успомене.
Волонтирање ме подсјећа да сваки појединац има снагу да, макар малим дјелима, направи велики утицај. Управо тај, заједнички рад и осјећај припадности нечему већем ме највише инспирише и мотивише да наставим бити дио ове велике породице хуманости.
