Црвени крст је важан дио мог живота још од основне школе. Тада сам схватила колико је важно помагати другима и доприносити својој заједници. Када сам се уписала у средњу школу, одлучила сам да почнем волонтирати, јер сам жељела да научим нове вјештине, стекнем радне навике и најважније, да будем хумана особа.
Током волонтирања сам научила много о емпатији и стрпљењу, учила сам како да организујем догађаје, тимски функционишем и комуницирам са људима из различитих средина. Црвени крст је за мене више од организације. То је мјесто гдје сам пронашла другу породицу. Када сам први пут крочила у њихове просторије, осјећала сам благу нервозу, али су ме сви брзо прихватили. Сваки пут када волонтирам у Црвеном крсту, осјећам се испуњено. Било да је ријеч о организацији акција прикупљања помоћи, пружању помоћи онима којима је по требна или обичном разговору са корисницима, сваки од тих тренутака за мене представља једно ново искуство.
Волонтери Црвеног крста су ту пруже подршку, помоћ и љубав свима којима је потребна. У Црвеном крсту сам провела много лијепих тренутака и стекла нове пријатеље. Учествовала сам на камповима Црвеног крста Републике Српске и тамо упознала много нових пријатеља из читаве земље. Награда за најјактивнијег волонтера, коју сам до била ове године, за мене представља испуњење великог циља у који сам уложила много труда, енергије и љубави за све оне којима сам жељела помоћи.
Сви ти сати рада и посвећености су донијели одличан резултат и знам да ништа није било узалуд. Сваки пут када видим осмијех код људи којима помажемо, схватим колико је важно дијелити своје вријеме и ене ргију. Надам се да ће и други препознати вриједност мог искуства и да ћемо заједно створити позитивне промјене у нашој заједници. Вјерујем да свако од нас може допринијети на свој начин. Заједно можемо учинити свијет бољим мјестом за живот!
Пише: Лана Милинковић, волонтер Градске организације Црвеног крста Градишка (Објављено у 132. броју листа „Хуманост“)
