Да волонтирање у Црвеном крсту може постати дио традиције, и то породичне, свједочи примјер једне породице из Пала, гдје су мајка и три кћерке активни волонтери Општинске организације Црвеног крста Пале.
Маријана Крсмановић, наставник енглеског језика у Основној школи “Србија” у Палама и њене три кћерке, Марија (20), студент на Факултету техничких наука у Бањалуци, Ања (18), ученик медицинске школе у СШЦ “Источна Илиџа” и Јана (14 ), ученик Основне школе “Пале” активни су волонтери Црвеног крста Републике Српске.
Маријана се Црвеном крсту прикључила прије десетак година, а тренутно у школи у којој ради обавља и улогу водитеља секције Црвеног крста.
“Дуго година се бавим хуманитарним радом и поред Црвеног крста, чији сам волонтер постала прије око 10 година. Увијек сам, у складу са својим пословним обавезама, на располагању општинској организацији Црвеног крста и одазивам се свим позивима. У школи, у којој радим, годинама водим секцију Црвеног крста и окупљамо велики број младих заинтересованих да уче и учествују у активностима Црвеног крста”, истиче Маријана.
Она додаје да је њен активизам у Црвеном крсту мотивисао и њене три кћерке да се и оне прикључе Црвеном крсту, најприје кроз секцију, а затим и у општинској организацији Црвеног крста у Палама.
“Све три моје кћерке прошле су кроз секцију Црвеног крста у основној школи коју су похађале. Уз мене су училе о Црвеном крсту и прошле су кроз секције подмлатка и омладине, те биле чланови екипе прве помоћи. Мој основни мотив за рад је да у својој дјеци и ученицима пробудим љубав и жељу за волонтирањем и хуманитарним радом, и да кроз рад са подмлатком у основној школи мотивишем дјецу да буду хумани и вриједни чланови нашег друштва”, наводи Маријана.
Маријана је у претходном периоду била веома активна на пољу рада програма за подмладак и омладину у Црвеном крсту Републике Српске, гдје је била и управни кампа младих у Требињу.
“На камповима сам стекла доста нових пријатеља и познаника из структуре Црвеног крста Републике Српске. Генерално, сматрам да је волонтирање и учествовање у активностима Црвеног крста одлична прилика за младе особе да стекну различита нова знања и вјештине, да унаприједе своје животне навике, пробуде у себи осјећај хуманости и припадности, те помогну другим људима”, додаје Маријана.
Марија, која тренутно станује у Бањалуци и студира на Факултету техничких наука, каже да је њено волонтерско искуство почело 2017. године када се учланила у секцију Црвеног крста у Основној школи “Пале”, коју је похађала.
“Тада се у секцију укључила и моја млађа сестра Ања и заједно смо почеле да учимо о активностима Црвеног крста. Убрзо смо се прикључиле екипи прве помоћи, јер је једна од најзанимљивијих области у којој смо се пронашле у Црвеном крсту, била управо прва помоћ”, каже Марија.
Она додаје да је имала прилику да са екипом прве помоћи ООЦК Пале се такмичим на регионалном нивоу такмичења и унаприједи постојеће знање и вјештине.
“Једна од најзанимљивијих области за мене свакако јесте програм подмлатка и омладине, гдје сам имала прилику да учествујем на камповима које је Црвени крст Републике Српске организовао у Требињу и Ријечанима. На кампу сам стекла доста нових пријатеља и прошла више нивоа програмских цјелина, стекла заиста много квалитетног знања и вјештина, посебно из области заштите живота и здравља и прве помоћи уз реалистички приказ повреда, стања и обољења”, истиче Марија.
Према њеним ријечима, Црвени крст за њу представља једну велику заједницу хуманих људи, окупљених са истим циљем и намјером – да помажу другима.
“Принципи су ти који нас држе на окупу, и таква пријатељства су, са сигурношћу то могу рећи, она која трају цијели живот”, додаје Марија.
Ања Крсмановић каже да је за Црвени крст чула из мајчиних прича и њеног искуства из области рада у секцији Црвеног крста, а прва љубав у Црвеном крсту била је прва помоћ.
“Учешће на кампу подмлатка Црвеног крста Републике Српске у Требињу за мене је било значајно искуство, гдје сам научила много тога и упознала много нових пријатеља. Поред прве помоћи, интересовало ме је како помоћи људима на друге начине и жељела сам учити више о другим програмским цјелинама”, каже Ања.
Она наводи да, како је одрастала, све више са њом је расла њена љубав према хуманости, људима у организацији, али и интересовање за учешће у акцијама и разним едукацијама којима је присуствовала.
“Ако бих морала да бирам, мени најдраже успомене волонтеризма везане су за кампове Црвеног крста Републике Српске у Ријечанима. Први камп провела сам у улози учесника у категорији омладине и то ми је донијело једно ново, додатно искуство. Моја повезаност са Ријечанима постала је потпуна онда када сам добила прилику да учествујем као инструктор на кампу подмлатка и омладине наредних година”, каже Ања.
Њена прича у Црвеном крсту не завршава се ту, већ наставља да активно учествује у разним радионицама, семинарима и обукама из области здравствене дјелатности.
“Моје активности у ООЦК Пале односе се на област прве помоћи, гдје заједно са другим пријатељима, волонтерима, држимо часове из основа пружања прве помоћи за млађе чланове екипа и припремамо их за наредна такмичења из области пружања прве помоћи. Прва помоћ је играла велику улогу у мом образовању, због чега сам одлучила након основне школе уписати средњу медицинску школу. Медицина ће остати мој избор и сада након завршетка средње школе планирам уписати медицински факултет”, додаје Ања.
Најмлађа у породици црвенокрсташа Крсмановића је Јана, која има 14 година и иде у основну школу. И она је такође била полазник секције Црвеног крста у школи, а доста новог знања је стекла учећи уз мајку и сестре.
“Вријеме које сам ја провела у Црвеном крсту памтим по наученом знању, пријатељствима и осјећају ширења хуманости. Да постанем члан секције Црвеног крста заслужне су моје старије сестре и мајка. Слиједила сам и данас сам привржена њиховом примјеру”, каже Јана.
Она истиче да воли да њих гледа као успјешне у својим обавезама и послу, и посвећене ономе што највише воле да раде, а посебно у Црвеном крсту.
“Нисам могла ни слутити колико ћу завољети Црвени крст и схватити колико је важно знати како и на који начин можемо помоћи другима, а при том не размишљати ко је, одакле долази, којој вјери припада и какву боју коже има”, додаје Јана.
Њена жеља је да прође кроз кампове Црвеног крста Републике Српске као и њене сестре, те да упозна нове пријатеље из других градова и општина и из организација Црвеног крста. Интересује је да учи нове ствари у Црвеном крсту и да буде и даље активан и вриједан волонтер у својој организацији.
Оваквих примјера је, нажалост, мањи број у нашој земљи, али никада није касно да се неко прикључи Црвеном крсту, јер ако желите да помажете другима године нису важне, само добра воља и срце велико за све људе.
