Деведесетдеветогодишњи Митар Медовић је један од најстаријих и најактивнијих волонтера Организације Црвеног крста Бањалука, а цијели свој живот посветио је помагању другима.
Медовић је бивши полицајац рођен 1925. године у Рудом, село Бован, а 70 година живи у Бањалуци. Члан је Хуманитарне организације Црвени крст града Бањалуке више од 56 година, те је за свој хуманитарни рад добио укупно 30 признања.
„Од 1967. до 2024. године, када ми је престао мандат, волонтирам у овој организацији. Отишао сам у пријевремену пензију 1967. године и нисам се двоумио у томе шта ћу радити – желио сам да радим на хуманитарном плану. Одмах сам знао да ћу то радити до краја живота, док ме буде служила снага – умна и физичка. Умна снага ме још служи и функционише, а физичка снага ме већ издаје“, испричао је он.
С осмијехом на лицу испричао је како је помагао свима којима је помоћ била неопходна.
„Помагао сам старим и непокретним лицима, душевним болесницима, изнемоглима, бескућницима, људима који немају средстава за живот“, испричао је он те додао да је имао три највеће активности у свом хуманитарном плану… „Од 1991. до 2005. године, за вријеме протеклог рата, када су људи бјежали из Хрватске. Друга активност била је у октобру 1969. године када се догодио велики земљотрес у Бањалуци. Тада је моја активност трајала четири до пет година, а било је веома напорно. Такође сам помагао током маја и јуна 2014. године, када су биле велике поплаве“, рекао је он и додао да су 1995. године у Бањалуку стигле велике колоне, више десетина хиљада избјеглица из Хрватске, Словеније и западне Босне, у времену када је он био предсједник једне од већих мјесних организација Црвеног крста у насељу Борик.
„Организовао сам своје волонтере те смо помагали избјеглицама како би се смјестиле и угријале, а све смо носили на својим леђима. То је био тежак и напоран посао“, рекао је он и додао да су у Бањалуку пристизале велике количине хуманитарне помоћи организација Црвеног крста и Црвеног полумјесеца.
„Било је веома тешко и напорно, радило се дан и ноћ, али никада нисам помислио да одустанем и прекинем свој посао на хуманитарном плану. Исто тако у тих 56 година никада нисам отишао на годишњи одмор, нити примио плату“, истакао је он, те додао да никада новчану накнаду није ни тражио.
„У свом раду спасио сам 10 људских живота од сигурне смрти“, рекао је он те је са сузама у очима испричао како је спасио жену, мајку троје ђеце, од сигурне смрти.
„Помагање угроженима давало ми је снагу да издржим до 99. године“, казао је он те додао да предлаже младим људима да се укључе у волонтирање, како би били добри и честити људи који помажу народу.
„Све то виде народ и Господ Бог. И данас ме људи поздрављају и јављају ми се и то ми даје снагу“, навео је он те је овим путем захвалио свим донаторима који су му помогли.
Извор: Независне новине
