Главни судија на 27. Републичком такмичењу екипа Црвеног крста из пружања прве помоћи уз реалистички приказ повреда, стања и обољења била је др Ружица Савић из Приједора.
У разговору за лист „Хуманост“ Ружица је говорила о позиву Црвеног крста Републике Српске за улогу главног судије на републичком такмичењу, важности прве помоћи кроз Црвени крст и њеном путу као дугогодишњег во лонтера Црвеног крста у Приједору.
ЦКРС: Колико Вам значи прилика да ове године будете главни судија на републичком такмичењу из пружања прве помоћи?
ДР РУЖИЦА САВИЋ: Као неко ко је, прије свега волонтер Црвеног крста и ко је базиран на област прве помоћи, могу вам рећи да ми је заиста била част и привилегија бити главни судија на републичком такмичењу екипа Црвеног крста из пружања прве помоћи. Не тако давно, док сам била и сама учесник и такмичар, гдје посебно издвајам такмичење из 2013. године када је моја екипа освојила прво мјесто, рекла бих да је ова улога главног судије круна мог волонтирања, јер сам одувијек маштала да једног дана будем главни судија такмичења из прве помоћи. С обзиром да сам и сама прошла доста тога што пролазе такмичари данас, потрудила сам се да на занимљив начин обухватим што више различитих повреда и стања. Овом приликом честитам побједницима, другопласираним и трећепласираним екипама, али и свим учесницима, маркирантима, шминкерима на приказаном знању и вјештинама.
ЦКРС: Колико нам је важна прва помоћ и за какве успомене Вас везује период волонтирања у Црвеном крсту?
ДР РУЖИЦА САВИЋ: Прва помоћ и волонтирање у Црвеном крсту за мене представљају најљепше успомене из периода одрастања и школовања. О значају прве помоћи 17 могла бих дуго причати, али сматрам да свака особа треба да зна основе пружања прве помоћи, јер никада не знате у каквој ситуацији се можете наћи. Захваљујући знању из пружања прве помоћи можете некоме спасити живот! Овом приликом, навела бих лични примјер, гдје сам се управо стеченим знањем из прве помоћи, нашла у ситуацији да пружим прву помоћ и спасим људске животе угрожених у саобраћајној несрећи. Пра вовремено и правилно пружена прва помоћ заиста спашава животе.
ЦКРС: Колико је волонтирање важно за младе особе и колико Црвени крст, према Вашем мишљењу, реализује активности корисне за младе?
ДР РУЖИЦА САВИЋ: Волонтирање је лични избор по магања другима. Волонтерским ангажманом повезујемо се са другим људима, развијамо сопствене вјештине, које ће нам сигурно бити од велике помоћи кроз даљи ток одрастања и живот. Црвени крст је био мој избор орга низације за волонтирање, јер сам тада сматрала да кроз волонтирање могу да научим неке нове ствари и стекнем вјештине које ће ми касније бити корисне у будућем раду. Сматрам да је Црвени крст исправна организација у коју се свака особа треба учланити, која жели да волонтира и помогне онима који требају помоћ друге особе.
ЦКРС: Активно промовишемо све програмске активности, али млади су највише привржени првој помоћи. Због чега сте Ви одабрали баш ту област?
ДР РУЖИЦА САВИЋ: Рекла бих да су области попут дисеминације о покрету Црвеног крста, промоција хуманих вриједности, репродуктивно здравље и болести зависности, трговина људима и бројне друге неправедно запостављене код младих. Свака од наведених области је подједнако важна и из сваке можемо много тога научити. Прва помоћ је била мој први избор, јер сам у том моменту активирања у Црвеном крсту била ученик медицинске школе, па сам сматрала да ће Хуманост бр. 130 ми од највеће користи бити да се усавршавам у овој области због мог будућег школовања и посла. Нажалост, нису сви здравствени радници адекватно обучени за пружање прве помоћи и из тог разлога сам додатно жељела да стекнем што више вјештина из ове области. Међутим, активна сам била и на другим областима кроз Црвени крст, те бих овом приликом поручила свим волонтерима да се што више ангажују и кроз друге програмске области у Црвеном крсту.
ЦКРС: Да ли су активизам у Црвеном крсту и бирана прва помоћ били прекретница у одабиру Вашег будућег занимања?
ДР РУЖИЦА САВИЋ: С обзиром на моју професију, која је уједно и најхуманији позив, а с обзиром и да је први принцип Црвеног крста хуманост, рекла бих да су моја професија и моја љубав према Црвеном крсту уско повезане. Један од разлога мог избора прве помоћи је била чињеница да сам у медицинској струци. Сматрам да сам о првој помоћи много више научила кроз волонтирање и едукације у Црвеном крсту, него кроз школовање. До краја живота бићу захвална старијим волонтерима који су ми пренијели знање из ове области. Црвени крст је свакако имао утицаја на избор мог занимања, јер је кроз активности у Црвеном крсту моја љубав према помагању другима све више расла.
