Минска пријетња ће још дуго бити присутна на просторима Босне и Херцеговине. Тренутна величина сумњиве опасне површине у БиХ износи 1.166 кмили 2,3% у односу на укупну површину БиХ, гдје је, процјењује се, заостало више од 80.000 мина/ЕСЗР/касетне муниције. Око 60% сумњиве опасне површине представљају шумска подручја.

Општа процјена минске ситуације у БиХ 2015. године је идентификовала 1.369 угрожених заједница под утицајем мина/ЕСЗР гдје живи око 517.000 грађана или око 14% од укупног броја становника БиХ. Од укупног броја угрожених заједница, 111 или 18% су категоризоване као високо угрожене. Општа процјена из 2015. године идентификовала је 61 угрожену заједницу контаминирану касетном муницијом, од чега је 50% заједница контаминирано и минама/ЕСЗР.

Највећи број заједница регистрован је у руралним подручјима. Процјењује се да становници урбаних подручја имају релативно сигуран економски и друштвени живот у поређењу са руралном популацијом која економски зависи од приступа контаминираном земљишту. Анализе минских несрећа у БиХ показују да су економски рањиве категорије становништва и најугроженије групе. Дирекна веза између сиромаштва и минских несрећа има за посљедицу да у породицама егзистира друга или трећа генерација жртава, односно да је иста особа регистрована у минској несрећи више од једног пута.

Анализе минских несрећа показују и да је највећи број страдања регистрован у рану јесен и касно прољеће, када су актуелни пољопривредни радови као и прикупљање огревног дрвета. Поред прикупљања огревног дрвета и пољопривредних радова, један од највећих узрока страдања становништва је и сакупљање секундарних сировина које имају одређену економску врједност. Узрок највећег броја смртних случајева изазван је мином ПРОМ-1.

У БиХ је од 1992. до краја 2015. године од мина/ЕСЗР страдало 8.358 особа. У периоду 1992-1995. година од мина/ЕСЗР је страдала 6.351 особа, док је у послијератном  периоду страдало 1.735 особа, од чега 604 особе смртно. Од касетне муниције у БиХ је страдала 231 особа, од чега 43 особе смртно. Највећи број страдалих представљају мушкараци животне доби 19-59. година који свјесно улазе у контаминирана подручја и чине 74% од укупног броја жртава, док 14% од укупног броја страдалих послије рата чине дјеца (до 18. година старости).Од укупног броја страдилх у послије ратном периоду 188 представљају жене или 11% од укупног броја страдалих.

Сагледавајући наведене показатеље евидентно је да је континуирано провођење активности, упозоравања на присутност мина и неексплодираних убојитих средстава заосталих из рата неопходно, како би се избјегле нове жртве мина.

Упозоравање на мине представља једну од  компоненти противминског дјеловања са основним циљем да кроз едукацију, информисање путем медија или директним контактом са ризичним циљним групама подигне свијест о опасности од мина, смањи могућност нових несрећа и укаже на дугорочност опасности од мина и експлозивна средства заостала из рата (ЕСЗР). Упозоравање на мине/ЕСЗР обухавата јавно информирање, едукацију становништва и повезивање са угроженом заједницом.

Едуковано и цертификовано особље Црвеног крста Републике Српске (координатор, инструктори и менаџери) проводе Програм упозоравања на опасност од мина, кроз предавања у школама и  мјесним заједницама, као и кроз разговоре са становништвом у угроженим подручјима и преносе сазнања везана за мине на комплетну друштвену заједницу. Циљне групе овог програма су дјеца, повратници и друге ризичне катеогрије (ловци, риболовци, шумски радници, сакупљачи шумских плодова и др.).

У оквиру овог програма врши се и регистровање жртава од мина и обезбјеђују различите врсте помоћи. Црвени крст Републике Српске сваке године обиљежава Недјељу упозоравања на опасност од мина (8-15. децембар), организујући трибине и конкурсе на тему мина, све у циљу што боље едукације становништва. Сваке године у периоду од октобра до децембра  проводе се такмичења ученика основних школа из Програма упозоравања на опасност од мина под називом “Мисли мине”, и у овом периоду се интензивирају активности у провођењу програма (организују се предавања по школама, тестирања, подјела пропагандног материјала).

Црвени крст Републике Српске интензивно сарађује са осталим институцијама и организацијама надлежним за процес деминирања и упозоравања на опасност од мина ( BHMAC, Цивилна заштита Републике Српске, Handicap International, LSN, Mercy Corps, NPA, EUFOR, HOPE-87, ITF, STOP MINE) .