Већ на оснивачкој конференцији Међународног комитета за помоћ рањеницима у војскама у рату, касније Међународног комитета Црвеног крста, за знак Комитета је узет хералдички знак- знак црвеног крста на бијелом пољу, односно обрнут распоред боја са швајцарске заставе, која има знак бијелог крста на црвеном пољу. Несумњиво, усвајање тог знака је био израз захвалности држави Швајцарској у којој је рођен Међународни покрет и њеним држављанима, на челу са Анријем Динаном, од којих је идеја прво потекла, а затим и реализована.

Према томе, тај знак ни у свом настанку није имао никакве вјерске конотације; уосталом он се од свих других вјерских знакова који имају облик крста битно разликовао, јер ни један верски знак крста нема четири једнака крака.

Тај исти знак, знак црвеног крста на бијелом пољу је и озваничен као знак заштите војног санитета и особља које пружа помоћ рањеницима и болесницима на бојном пољу, у Женевској конвенцији за побољшање положаја рањеника у војскама у рату, од 1864. године.

Према томе, знак је настао првенствено због потребе заштите рањенике и болеснике, односно жртве оружаног сукоба. У томе је био основни смисао његовог прихватања, као што је то био и основни разлог настајања Међународног покрета.

Међутим, од самог прихватања знака црвеног крста као знака заштите, јављала су се контроверзна мишљења у погледу његовог карактера. Тако је један број исламских држава, непосредно по усвајању знака тврдио да знак крста вријеђа вјерске осјећаје исламских народа. Дакле, у тим земљама је знак ипак био виђен као знак који има вјерско обиљежје, без обзира колико то било неосновано.

Полазећи од таквог мишљења, те државе су настојале да поред знака црвеног крста уведу и свој сопствени знак, знак црвеног полумјесеца. Штавише, војни санитет Отоманске империје почео је да истиче као знак заштите у оружаним сукобима са Русијом (Кримски ратови 1875-76 године) и у Херцеговачком устанку против турске владавине знак црвеног полумјесеца на бијелом пољу. Државе противнице Отоманске империје у тим ратовима су признавале тај знак као знак који обезбјеђује једнаку заштиту као и црвени крст на бијелом пољу, иако тај знак није био међународно признат.

Црвени полумјесец на бијелом пољу међународно је признат другом ревизијом Женевске конвенције о побољшању положаја рањеника у војскама у рату, која је извршена 1929. године. Уз знак црвеног полумјесеца, овом ревизијом је као равноправан знак заштите рањеника, болесника и војних санитета прихваћен и знак црвеног лава и сунца који је користила тадашња Персија.

Сва ова три знака су потврђена као равноправни знаци заштите и Женевским конвенцијама од 1949. године. Међутим, Исламска Република Иран, као правни насљедник Царевине, је 1980. године одустала од кориштења знака црвеног лава и сунца и прихватила знак црвеног полумјесеца, као знак заштите свог војног санитета и рањеника и болесника, као и знак означавања националног друштва у Ирану.

У најновије вријеме оживјели су захтјеви за напуштање црвеног крста, односно полумјесеца (јер их и поред свега многе земље доживљавају као вјерске симболе), и за увођење неког неутралног знака. Ово питање ријешено је децембра 2005. године усвајањем Трећег протокола уз Женевске конвенције о заштити жртава рата (1949.), којим је као допунско знамење (поред, а не умјесто посојећих) уведен по свему неутралан знак – црвени кристал. Ово рјешење је озваничено 22. јуна 2006. године.

Према томе, данас у равноправној употреби постоје ТРИ знака: знак црвеног крста, знак црвеног полумјесеца и знак црвени кристал. Правила о њиховој употреби су једнака и кад год се говори о знаку, сва правила су једнако обавезна за сва три знака.

Општа правила о употреби знака црвеног крста

Без обзира на могућности употребе знака у различитим функцијама, постоје и општа правила која се примјењују увијек, без обзира у којој се од могућих функција знак користи. Та правила су општеобавезна и од њих нема одступања.

Прво, знак је искључиво црвене боје. Боја знака је тачно одређена техничким стандардима.

Знак је у облику крста, са четири једнака крака. Дакле, у свакој апликацији краци знака морају да буду једнаке дужине и једнаке ширине.

Знак мора да буде увијек постављен на бијелом пољу и то тако да ивице кракова не додирују ивицу бијелог поља .Наиме, знак се често апликује на површинама различитих боја. У тим случајевима, да би се поштовало правило да знак буде постављен на бијелом пољу, неопходно је на такве површине поставити бијело поље, на које ће се поставити знак, али водећи рачуна да површина бијелог поља премаши дужину кракова, тако да они ни у ком случају не додирују саму ивицу бијелог поља.

Преко знака се не може исписивати никакав текст нити се на њега могу стављати било какве слике, други знаци или било које апликације.

I

Право на употребу знака црвеног крста као знака заштите у рату имају:

  1. зграде, уређаји, санитетски материјал, превозна и преносна средства и радници у здравственим организацијама (организације у области здравства и у области социјалне заштите за збрињавање лица којима је потребна стална медицинска помоћ и њега );
  2. зграде, уређаји, санитетски материјал и превозна и преносна средстава Црвеног крста и лица одређена за проналажење, прикупљање, преношење и његу рањеника и болесника;
  3. јединице цивилне заштите за пружање прве медицинске помоћи;
  4. болнички бродови;
  5. екипе за пружање прве медицинске помоћи које организују здравствене и друге организације и Црвени крст, за вријеме обављања тих послова;
  6. средства копненог,воденог и ваздушног саобраћаја која служе за преношење бродоломника, рањеника, болесника и санитетског материјала.

Поред тога, знак црвеног крста може да се користи као знак заштите лица, санитетских јединица и установа, зграда, уређаја, санитетског материјала и превозних и преносних средстава који припадају служби војске или санитетској служби других држава које уз сагласност државе дјелују на њеној територији.

Такође, знак црвеног крста може се употребљавати као знак заштите особља, зграда, уређаја, санитетског материјала и превозних и преносних средстава у саставу санитетских служби страних организација Црвеног крста, Црвеног полумјесеца и других страних добровољних друштава за помоћ када, по одобрењу државе, дјелују на њеној територији.

Коначно, знак Црвеног крста се користи као знак заштите санитетских зона и мјеста која су одређена ради заштите рањеника и болесника и лица која у тим зонама и мјестима раде на збрињавању и њези рањеника и болесника.

Поред овако одређеног круга лица и објеката који се могу користити знаком црвеног крста, као знаком заштите, прописима је јасно одређен и начин на који се знак користи.

Такође, сва лица, која су овлаштена да користе црвени крст као знак заштите, морају да посједују легитимацију са својом фотографијом и утиснутим сувим жигом, која служи као доказ да обављају послове, односно да имају својство лица, којима се по међународном праву обезбјеђује заштита. Ти послови, који оправдавају заштиту, морају да буду изричито наведени у легитимацији.

Поред тога, та лица морају, да су на служби, поред легитимације, да носе на лијевој руци траку са знаком црвеног крста и отиском жига отпорним на влагу.

Санитетски транспорти, организације и јединице и други објекти и материјали, који могу користити знак Црвеног крста као знак заштите, морају бити обиљежени тим знаком на видљив начин и на одређеном месту.

II

Други вид употребе знака црвеног крста је употреба као знака означавања. Овај вид употребе је карактеристичан, прије свега, за стање мира.

Знаком на овај начин могу бити обиљежени:

  1. зграде, уређаји, санитетски материјал, и превозна и преносна средства организација у области здравства и организација у области социјалне заштите, које се баве збрињавањем лица, којима је потребна стална медицинска њега;
  2. превозна и преносна средстава других организација, која се употребљавају за превоз рањених и болесних лица, али само под условима да за кориштење знака црвеног крста добију одобрење Црвеног крста;
  3. мјеста одређена за пружање прве медицинске помоћи у насељима, на саобраћајницама, у предузећима и другим организацијама, као и мјеста на којима је смјештен санитетски материјал и опрема који служе за пружање прве медицинске помоћи;
  4. лица, санитетске јединице и установе, зграде, уређаји, санитетски материјал и превозна и преносна средства који припадају санитетској служби војске по одобрењу Савезне владе.

Ако се погледа круг лица и објеката, који могу да користе знак црвеног крста као знак означавања у миру и круг оних лица и објеката, који знак могу да користе као знак заштите у рату, може се закључити да се, осим неких изузетака, та два круга поклапају. То је логична посљедица настојања, да се још у миру припреми несметано кориштење знака црвеног крста у случају избијања оружаног сукоба; коначно, и да се створи навика у ширим круговима јавности да одређена лица и одређени објекти уживају заштиту коју пружа знак црвеног крста. И сигурно је да је најбоље ако се ова два круга у што је могуће већој мјери поклапају.

III

Трећи вид употребе знака црвеног крста- употреба знака као знака припадности.

Овај вид употребе значи да се знак црвеног крста може употребљавати и у миру и у рату да се њиме означе:

1.радници, зграде, средства и материјал Црвеног крста;

2.особље, средства и материјал страних организација Црвеног крста док у земљи, по одобрењу Савезне владе, врше дјелатност Црвеног крста.

 

Према томе, сасвим је јасно да је овај вид употребе резервисан за организације Црвеног крста, било да је у питању Црвени крст у земљи или нека страна организација Црвеног крста која на територији дјелује по одобрењу Савезне владе.

Чланови екипа или јединица Црвеног крста могу да носе знак црвеног крста на униформи, или ако немају униформу на рамену, на горњем дијелу десног рукава уз раме, на грудима или на капи. Уз тај знак обавезно стоји и назив републичке, градске или општинске организације Црвеног крста.

У вријеме мира, у свим акцијама Црвеног крста (Недjеља Црвеног крста, Недјеља солидарности, Недеља борбе против турбекулозе, итд. ), у акцијама на отклањању последица елементарних непогода и при другим манифестацијама, сви учесници акције могу, по одлуци општинске, градске, републичке организације, носити знак црвеног крста на траци око лијеве руке. Ова трака се може носити само до завршетка манифестације. У вријеме рата оваква употреба знака није допуштена.

Сви добровољни даваоци могу да носе знак црвеног крста на значки која симболизује кап крви.

Знак црвеног крста се истиче на свим зградама и другим објектима које користи организација Црвеног крста, уз пуни назив те организације. Знак се ставља на улаз у зграду или објекат, али се не сме стављати на кров зграде.

Превозна средства Црвеног крста могу да буду обиљежена знаком црвеног крста само у миру. Знак може бити постављен на предњу страну возила или на заставицу , која се истиче на возилу; може се стављати и на бочне стране возила, али треба да буде мањих димензија. Уз знак, који се ставља на возила, мора се ставити и назив организације Црвеног крста.

Знаком црвеног крста могу бити обиљежена и возила других власника, која се стављају на располагање Црвеном крсту, али само у време мира и само док се превозно средство користи за акције или активности Црвеног крста.

Коначно знак црвеног крста се може користити и на медаљама, плакетама, захвалницама и другим признањима Црвеног крста.

ЗЛОУПОТРЕБА ЗНАКА

Свака држава која је приступила Женевским конвенцијама дужна је да предузме мјере како би у свим околностима спријечила и сузбила злоупотребе знака.

Свака употреба која није изричито дозвољена Женевским конвенцијама и њиховим Допунским протоколима представља злоупотрбу знака. Ево неколико примјера:

ИМИТАЦИЈЕ

Овде се мисли на знаке који могу да доведу до забуне због своје сличности са знаком црвеног крста, црвеног полумјесеца или црвеног кристала. То су на пример имитације по боји или облику.

УЗУРПАЦИЈЕ

- Употреба знака црвеног крста, црвеног полумјесеца или црвеног кристала од стране неовлаштених тијла или појединаца.( трговачка предузећа, невладине организације, приватна лица, приватни љекари, апотекари, итд.).

- Употрба знака од стране лица која на то имају права, али знак користе у сврхе које нису у складу са Основним принципима Покрета.

ТЕШКЕ ЗЛОУПОТРЕБЕ ( ПЕРФИДИЈА )

Употреба знака за вријеме рата у циљу заштите наоружаних бораца или ратне опреме (нпр. возило хитне помоћи или хеликоптер означен црвеним крстом који превозе наоружане борце; складиште муниције прикривено заставама црвеног крста) сматра се ратним злочином.