Црвени крст је међународна, хуманитарна организација са сједиштем у Женеви. Оснивач је Анри Динан (Henry Dunant). На нивоу сваке државе постоји само једно Национално друштво, а Национална друштва се уједињују у Међународну федерацију друштава Црвеног крста и Црвеног полумјесеца. Међународна федерације је основана 1919. године у Женеви под именом Лига друштава Црвеног крста и то име је задржала све до 1991. Мисија Међународне федерације је да допринесе промовисању основних принципа Покрета и хуманитарних вриједности, да координише операцијама помоћи жртвама природних катастрофа, земљотреса, поплава, пожара; да се брине за избјеглице изван подручја сукоба. Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумјесеца, поред националних друштава и Међународне федерације, чини и Међународни комитет Црвеног крста, који је оснивачко тијело Покрета Црвеног крста. Међународни комитет је неутралан посредник у оружаним сукобима и немирима, те покушава да на основу Женевских конвенција пружи заштиту и помоћ жртвама међународних и немеђународних сукоба и унутрашњих немира. У складу са својом хуманитарном мисијом, Црвени крст ради у корист мира и толеранције ... 

Како је све почело....

Недалеко од Солферина, маленог мјеста на сјеверу Италије, 1859. године сукобиле су се аустријске војне јединице са савезничком француско-италијанском војском. Крвава битка која је трајала 15 сати оставила је за собом 40.000 рањених који су умирали на бојном пољу. Санитетске службе не знајући да је битка започела биле су далеко од овог призора. Свега неколико љекара, који су се ту затекли, трудили су се да са незнатним средствима пруже помоћ рањеницима, али за већину њих спаса није било. Млади трговац из Женеве који се затекао у близини бојног поља, био је свједок страховитог призора. Звао се Анри Динан, имао је 31 годину и био вођен изненадним нагоном да пружи помоћ свима у невољи. Али видјевши невјероватан број рањеника који су се налазили око њега, врло брзо је установио да је он сам немоћан и да неће моћи много да учини за њих. Тада спонтано покушава да регрутује волонтере међу цивилним становништвом Солферина који су се у почетку показали врло невољним. Анри Динан им је тада повикао: "Tuttti fratelli!" - "Сви смо браћа!". И својим громким одлучним позивом је успио да сломи отпор и да отвори срца тих мушкараца и жена. Постепено, добра воља и ентузијазам тријумфују. Рањеници су одведени далеко од бојног поља, у цркве и приватне куће, гдје им је становништво свим срцем пружало помоћ. Неуморан, Анри Динан се бринуо 3 дана и 3 ноћи о рањеницима. Доносио је да пију онима који су имали грозницу, тјешио је умируће, обећавајући да це њиховој породици пренијети посљедњу поруку. Налази и времена да охрабри друге добровољце да помогну. Ти добровољци су пуни добре воље, али нису у могућности да пруже одговарајућу помоћ, јер им недостаје знање и потребна обука. Идеја, у почетку нејасна, почиње да се обликује у мислима Анрија Динана: да се у Солферину тада нашао велики број добровољаца који су имали добру медицинску обуку у основи, колико је непотребних патњи могло бити избјегнуто? Колико младих обећавајућих живота је могло бити спашено? Одједном, Анрију Динану се намеће једино могуће рјешење: треба створити међународно друштво за помоћ, које би се базирало на уговору и које би правно обавезало државе. По повратку у Женеву, Анри Динан не може да заборави страховите сцене чији је очевидац био у Солферину. Три године након тих догађаја, машио се пера и почео да пише "Сјећање на Солферино", књигу која ће ући у анале човјечанства. Није се задовољио да у књизи опише неподношљиве услове у којима су се нашли војници након битке, већ је јасно изнио своје идеје: тражи да буде потписана међународна конвенција која ће осигурати заштиту цивила жртава рата и да буду створена, у свим земљама, друштва за пружање помоћи, која ће бити заснована на принципу непристрасности и која ће окупити добровољце обучене да пружају помоћ рањеницима. У годинама које су услиједиле, постепено присуствујемо стварању националних друштава Црвеног крста, што је био један од циљева Динана. 17. јула 1866. генерал Дифур и савезни саветник Јакоб Дубс стварају швајцарски Црвени крст. У цијелом свијету, почиње обука добровољаца за пружање прве помоћи болеснима и рањенима. Снабдијевају се магацини завојним материјалом, ћебадима и другим потрепштинама за помоћ; све је спремно за случај избијања сукоба. Црвени крст је врло брзо стављен на пробу приликом избијања француско-њемачког рата 1870. године, који је однио много жртава. Али по први пут у историји, помоћници Црвеног крста су обучени да пруже рањеницима ефикасну помоћ на лицу мјеста. Од оснивања Црвеног крста, 35 националних друштава Црвеног крста или Црвеног полумесеца је створено у Европи у 20. вијеку. Она су спремна да интервенишу приликом криза сваке врсте. 

Данас у свијету дјелује 189 националних друштава Црвеног крста и Црвеног полумјесеца. 

 

Анри Динан се није борио само против ратних посљедица, већ се борио и против самог рата. Он је једноставно хтио да спријечи постојање оружаних сукоба и насиља. Његов циљ је био да окупи народе под знаком човјечности и да створи услове за живот који би омогућили ширење истинског мира. Црвени крст својим хуманитарним ангажманом, који је заснован на солидарности међу свим људима, даје свој индиректан али неопходан допринос изградњи правог и трајног мира у свету. Идеал Црвеног крста је да окупља све људе и народе на планети. У складу са својим хуманитарним радом, Црвени крст такође ради за мир и толеранцију.

Анри Динан је био не само покретач ове значајне идеје већ и визионар. Упркос свему што је учинио за човјечанство, Анри Динан запада у заборав. Нашао је мир у болници Хајден. Остатак живота је провео потпуно повучен, док га није посјетио новинар Георг Баумбергер, који је започео истраживања о његовом животу. Тада се пажња поново усмјерава на Анрија Динана и он 1901. године добија Нобелову награду за мир, у својој 73. години живота. Сав новац који је посједовао, даровао је у хуманитарне сврхе.